Bačke opštine zbog suše traže vanredne mere

Opštine Bačka Topola, Subotica, Mali Iđoš i Kula uputiće zajednički zahtev da zbog velike suše na tom području bude proglašeno stanje elementarne nepogode, rekao je danas član opštinskog veća zadužen za poljoprivredu u Bačkoj Topoli Oto Čorba.



Ta inicijativa prema republičkoj Vladi će uslediti pošto u pomenutim opštinama bude sproveden postupak predviđen propisima, rekao je Čorba.

Čorba je dodao da će na predlog lokalne komisije za procenu šteta od elementarnih nepogoda , odbornici raspravljati o posledicama suše u opštini Bačka Topola na sednici skupštine koja je sazvana za 26. jul.

Čorba je istakao da tačan procenat štete još ne može biti preciziran, jer nije završena proizvodna godina, ali je evidentno da su poljoprivredni proizvođači pretrpeli velike gubitke u gajenju useva.

- Treba da bude nađen način kako da proizvođači budu nadoknađeni - zaključio je ovaj član opštinskog veća u Bačkoj Topoli.

Suša odnela tri milijarde dolara

Samo za tri sušne godine u poslednjoj deceniji gubici poljoprivrede bili su tri milijarde dolara, što je iznos novca koji je potreban za unapređenje sistema navodnjavanja. Od 4,8 miliona hektara obradivog zemljišta, samo 200.000, ili oko četiri odsto, navodnjavano je.

Gubici poljoprivrede zbog nerazvijenog sistema navodnjavanja iznose čak 500 miliona evra, a kada se u obzir uzme i prerađivačka industrija, iznose i do dve milijarde evra. S druge strane, ceo projekat unapređenja sistema navodnjavanja košta između tri i četiri milijarde evra, a za primarnu kanalsku mrežu potrebno je oko 1,3 milijarde evra.

- Šansu koju smo imali sa sistemom Dunav-Tisa-Dunav propustili smo i on je i dalje nedovoljno iskorišćen. Tu ima 22.000 kilometara kanalske mreže. Nažalost, dobar deo sekundarne mreže je neuređen i voda ne može da dopre do parcela - kaže Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. Vodotoke, jezera, podzemne vode i vode kanala možemo bolje da iskoristimo, kaže naš sagovornik, ako obezbedimo jeftina sredstva proizvođačima za nabavku sistema za navodnjavanje.

- Ova sušna godina, kao i prošla, pokazuju da nema alternative navodnjavanju. Ne smemo dozvoliti da naši usevi zavise od vremenskih prilika - ističe Aleksandar Prodanović, direktor Direkcije za vode.

U septembru će biti završena prva faza velikog projekta razvoja sistema za navodnjavanje, što će omogućiti navodnjavanje novih 63.000 hektara oranica. Cilj najvažnijeg infrastrukturnog projekta u agraru je da površine pod zalivnim sistemima budu povećane na 1,1 milion hektara u narednih pet godina. U agrarnom budžetu za te namene u ovoj godini izdvojeno pet milijardi dinara, a u toku je obnova postojeće kanalske mreže za odvodnjavanje koja će biti pretvorena u dvonamenski sistem koji će služiti i za navodnjavanje.

- Radovi su u toku na 40 lokacija, a sistemima za navodnjavanje će biti obuhvaćeno ukupno 45.000 hektara na teritoriji Vojvodine. U Pančevačkom ritu, na teritoriji grada Beograda, biće obuhvaćeno 16.000 hektara, a u Mačvi 1.700 u prvoj fazi - kaže Aleksandar Prodanović.