Želja, DAN SEDMI autor: Darko Tomić dodat: Subota, 06. Decembar 2008 Vreme 22:39. izmenjen: Subota, 06. Decembar 2008 Vreme 22:48. Još jedna pesma kao novogodišnji poklon u ime svih lepih kitnjastih trenutaka koji su pred nama svima na karikama koje nedostaju i "život znače"... Ma budite dobri i lepi i pametni i kreativni i inventivni i inteligentni i nenad*ebivi... Kad beo i leden sneg zemlju okuje, kad se u ljušturu svoju život povuče, ptice umuknu, noć tamu obuče, poželeću da ljubim i volim usne i kosu, baršunastu kožu da ti pipkam, dušu osetim slatku ustima žednim, pod svetlošću iz kamina, dok vatra pucketa, da pijem muziku tvari toplog sveta. Hiljadu soneta ću sasuti ti na grudi, taj žar što rumen svetli u pesmi i noći, ljubavi i samoći, besedi i nemoći. Kad namera i mašta ti postanu jedno, i kad mi telo i sena postanu svejedno, bićemo više od običnog blata, dalje od pogleda, iza zvezda daleko, daleko... Darko Tomić, 5. 11. 2006.
ŽENA Ponedeljak, 24. Novembar 2008 Vreme 10:17. Iz zbirke "Dan sedmi" Žena, ta bajka iz zbilje, duga u danu svakom, taj stvor krhki, stanište života, lepi cvet u bedi, snažna voda u raskoši, pesma je i uteha. Ta čas zgoda, čas nezgoda, čuvar života niti, soli zrno, polen do meda, srca moćnog što kuca na zemlji, moru, tami i suncu, u dalekoj orbiti, mašti i snu, plodu i semenu, rosi i pepelu. To je biće život što boji, puls pokreće. Magijom pleni, čini da dah staje i namera drhti. Taj stvor večito u seni, do sunca na visini najvišoj prestola dostojan, ta patnje mezimica, kulisa pred tamom, muzika pred čamom, ta poema svih nada, miris Izmirne, Mirte, Nane i tamjana ispunjena ljubavlju magičnoga kada. tamni dragulj, punim prostorom što lebdi, uvek drugom bojom svetluca, ogledalo koje nadu, ljubav na mrak baca! Jedan pesnik svim ženama sveta 8. marta 2006 godine!
Konstantinopolj Ponedeljak, 24. Novembar 2008 Vreme 10:42. Ova pesma je nastala jednog leta posle čitanja Orhana Pamuka i knjige ISTAMBUL. Turci su Konstantinopolj opsedali celih 10 godina dok ga nisu konačno osvojili. Tad je podrška hrišćana izostala što nije bio slučaj kad su opsedali Beč i tako je pao jedan od najlepših gradova sveta u ruke Turaka. Pre toga su morali odseći odstupnicu na Kosovu 1389 kad je Lazar pao sa svojom vojskom takođe bez pomoći saveznika. Bio je to kraj Vizantije i početak ropstva na Balkanu sve do dolaska Karađorđa. Evropa zaista puno duguje Srbima, a ja sam želio da ovekovečim bivši hrišćanski lepi grad koji je pao 1453. Dakle uživajte.... Misli lepo me vuku po vekova prostoru, struji sličnoj snazi što mora pokreće i pretapa. Vetra nema, samo te sile magneta ispod kore Zemlje tajna su bez kraja. Plavi Bosfor svetli dubinom dragulja optočen zidova redom, talasima vremena, kula i poligona izmiče pogledu strahopoštovanja. Kupole su priča za sebe, veličina masiva, spušten su i zasvođen komad nebesa. Tu svaka misao na um pala, grana se u hiljadu simbola. Upalom stranče u grad čempresa i klesanih ekstaza činiti ti se može da je sva planeta divan spoj kamena i neba, predeo za život bez kraja. Ne sa zemlje, neg' sa mora ta slika prelepa k'o da je delo samog Boga, ideja poput moćnih metastaza. To mesto biser je iz mašte u kom horizont svetli svesti nestvarno jasno. Zar do takve moći čovekovih ruku delo seže? Slučaja igrom čovek zatočen u neznanju, ropstvu il' nepouzdanju, ubačen u to čudo na tlo što ga more seče, kad vidi grad i delo, eho pesme sa nebesa učini da mu muk iz kostiju jezik sveže, pa pogled smiče u strahu i pitanju; otkud on tu tako mali? Iz koje je priče? Odabrano mesto isčupano iz raja tvrda brda prekriva, na dva kontinenta vibrira. Dah zastane, teme pritisne, dubina što miruje, drhti il' svetluca, po tri ravni izvan domašaja očinjeg vida. Noć kad padne na te lepote bez premca, izgnanom iz raja, dostojna zamena mu može biti i tačka za još jedan dan života. Kad luna tamu ublaži pod gustoćom svoda, i pesmolikom senom srebra, moru doda svojstva živog stvora, putniku se prikaže sva raskoš, lepota prostora, puna duša neverovatnog sveta iza kojeg osta sva beda do tad poznatog života. Darko Tomić 10. 02. 2007.
MOLITVA Nedelja, 23. Novembar 2008 Vreme 11:35. Ova pjesma je nastala za vrijeme protesta u Beogradu poslije proglašenja Kosova za nazovi državu: Molitva Opet potres, tlo se ljulja! Opet nebo svedok nepravde na zemlji, bomba pod nogama, dinamit pod pravom, moralom. Opet lakcija naučena nije. Opet sebičnost naspram večnosti veličine, duha, onog što je vertikala čovekova. Jedini živi stvor što uspravno hoda opet gazi zakon prirode i neba, granu na kojoj sedi seče! Miris novca mu preči od svetinje života! Gde mu se zlo gnezdi i kad odlučuje da mu srcem pohlepa vlada? Do kada? Koliko je Bože zlo veliko, Oprosti... kad vreme naše biva svedokom da na prestolu sveta ono sedi? Sunce se mrači i krv davno palih predaka slavnih ponovo iz zemlje izbija. Vekovna, večita vrtnja vremena ponovo čovekov besmisao slika... I taj besmisao, i glupost u sprezi sa moći masu u pogrešan pravac usmerava... Mrak pravi vazduh gadi... Bože kome je to zabava? Bože gde se razum mrači, i zašto nema više svetla? Bože, ako je istina večna ko može smrtan njom da vlada? Zašto pate oni što je svim srcem ljube? Bože, koliko vekova pokolenja trebaju da se bore za vreme slobode, pravde? Zar je čoveku život dat da sav mu vek u borbi sa zlom sagori? Zar nije čovek biće što treba da stvara, lepotu prirode oponaša? Koliko je napora Bože potrebno i strela pesme što su da se taj mrak odagna, aždaju nesreće svlada? Koliko je Bože more tuge, i kolika sila sunaca treba da presuši ono? zašto putem suza moraju ići budući sinovi i kćeri? Zar im ista aždaja nezasita srca mora jesti polako? Ko će im lepotu dati da zakon bude nalik prestolu tvome? Da li si Bože leđa okrenuo narodu koji te u vekovima slavi? I krvari..., koji najdraže daje u toj borbi? Narod čija je himna Bože pravde sada pati! Okreću mu leđa, on i dalje uspravan stoji. narod čiji je koren krv vlastita nevina čista i sveta, narod kome mač služi samo da svetinje tvoje i svoje brani! Za pravdom vapi... Ima li nade Bože za ljude koji svetlosti slobodi i lepoti teže? Licemerstvo umnoženo tamni im sjaj! Na nebu je istina i pravda! Kad će kazna stići za one što nisu ljudi, a njima liče' Zašto si Bože dopustio da te se ne boje? Sud strašni je posle smrti, ali zar se mirno gledati može da licemeri zemaljski sud i buduće vreme bojom tiranije boje. Oni isti i sina tvog nateraše da kaže: "Oprosti im oče, ne znaju šta rade"! Bože, Bože pravde!
Lepo... A možemo li i mi da pročitamo nešto od toga?
Kategorije bloga
Skorašnji posetioci
Arhiva
Pogledaj profil
Označi blog kao pročitan