Skorašnji unosi na blogu

NARUŠENI NEBOSKLON

Ovih godina
među dojkama
igram školice
cugnem za bambadava
čašicu-dve
Dokolice
i pobolim od melanhurije

Ogledalima naprslim
nešto bih da prozborim
ali zamuckujem
sintaksu tišine
Nema učenja
Tek da pesma prosvira
sebi metak


Zosim Popac

IZMEĐU

Čudan čas u kome se dan
zaboravio poseta manastiru
gde se neprestano koti spokoj
Kroz plavičasti dim
nezgaženog pikavca na vašaru
autobuske stanice Žena
u ritama rezignirano
psuje zubato Sunce

Čitav milenijum svaku knjigu
zatvaram na stranici sa koje „NE“
ležerno se kezi budućim godinama
Bez izuzetka romani koje nimfe pišu
nekuda žure a ne znaju zašto
važna je ...

KRATKA ISPOVED JEDNOG
LEKARA

Proćerdani kroz prste
dosadno kaplju sati

Iza belog mantila skriven duše
auskultujem razgolićene

Greh mi na nos izašao
baškari se ustavlja dah

Ako ga operišem
pre 40 godina okoštale
razmekšaće fontanele

Creva se u čvor uplela
trbuh otvorim ka grudima
pogan pokulja srce da oklopi

Budzašto srce li prodam jezik
...

LEKAREVO SAUČEŠĆE

Kad krenem na posao
plačem
pre nego se poklonim
osmešku
starica na umoru
prolazeći pored stabala
obučenih
u košulje umrlica


Zosim Popac

POSAO

Pred ogledalom jutros
prećutkujem snove
još se nije razdanilo na drumu
mačka jauče slomljene kičme
Mnogo zavisi od mrmljanja
molitvi do posla Na odeljenju
Onkologije uzimam šoljicu razgovora
iz ruku lepotica dodira
klonim se pored pacijenata
od plača da uzdržim se nad snovima
koji lagano izdišu

Zosim Popac