VojvodinaCafe Forum - Blogs - ELA http://www.vojvodinacafe.rs/blog/ela/ Vojvodina nije geografski pojam, Vojvodina je način života. Dobrodošli na prvi, pravi i jedini vojvođanski informativno-zabavni portal sa pogledom na Panonsku ravnicu. en Sat, 25 May 2013 05:18:00 GMT vBulletin 60 http://www.vojvodinacafe.rs/images/styles/vc-blue/misc/rss.jpg VojvodinaCafe Forum - Blogs - ELA http://www.vojvodinacafe.rs/blog/ela/ Dok andjeli spavaju... http://www.vojvodinacafe.rs/blog/ela/873-dok-andjeli-spavaju.html Sat, 26 Dec 2009 14:33:25 GMT Deca dodju na svet i ne ponesu sa sobom uputstvo za upotrebu. Majka priroda nam je dala one tanane instikte da prepoznajemo njihove potrebe, ali ... Deca dodju na svet i ne ponesu sa sobom uputstvo za upotrebu. Majka priroda nam je dala one tanane instikte da prepoznajemo njihove potrebe, ali se stalno preispitujemo i brinemo da negde ne pogresimo.
Nisu oni figure od porcelana, nece se razbiti u param parcad ako ih malo jace stegnemo ali jesu, ona mnogospominjana tabula raza i treba biti vest u ispisivanju po njoj

Dok moj andjeo spavarazmisljam o svemu; razmisljam o svojim roditeljima.. i KAKO su oni znali da nas, mog brata i mene, sasvim normalno, tako lako izvedu na PRAVI put?
(pa, je l te nismo postali ni kriminalci, ni masovne ubice, ni. ni. ni ..ma, nista lose, vec sasvim prosto normalni!!!).
Imali smo divno detinjstvo (sa fantasticnim avanturama), lepu adolescenciju sa puno slobode ( koja nas je, da iskreno priznam: vezala jer kad imas slobodu, nemas potrebu da budes buntovnik, krsis pravila i ogranicenja).
I dan danas, kao odrasli ljudi - jos uvek imamo podrsku nasih roditelja da, da znam da i oni jos uvek brinu.

Roditelj sam muskog deteta.
Podizati decaka nosi jednu vrstu briga, podizati devojcicu drugu..i ne mislim da je lakse ali ipak mislim da su one krotkije, i bar nekako duze vreme, prijemcljive za razgovor sa roditeljima.
Da se gvozdje kuje dok je vruce sam primenjivala od njegovih malih nogurazgovor, razgovor i samo razgovor graditi poverenje -za neka buduca vremena. Ufffff!!!
Setih se incidenta od letos:
*******************************************

Sedim sa dragim, pijemo kafu, vodimo nekakav razgovor ulazi podmladak sa krvavim ustima.
- Sta ti se desilo?
- Udarila me lopta na kosarci
- Ma, kako te to udarila lopta TAKO - da ti pocepa usnu?
- Pa, eto- desilo se
Znam da nije lopta Zna i dragi ali prestajemo da insistiramo. ( na licu svog sina vidim, da ga od udarca lopte, nesto drugo mnogo vise boli).
A boli i mene jer on CUTI!

Vodili smo bezbroj razgovora, hiljadu puta sam mu DOKAZALA da ne moze da uradi nesto, a da ja ne budem TU za njega da mu pomognem.Uvek strpljiva,takticna i (bem li ga objektivna). A on CUTI.
Zatim tushe.
Ispratio ga dragi na autobus (jer je dete resilo da mu je bolje da vec sutradan ode u KI, kod bake i deke)...
Cim se vratio sa stanice, dragi kaze:Ispricao mi je sta je bilo njih dvojica su ga na terenu istukla (inace poznati problematicni klinci) I rekao mi je Nemoj da kazes mami DA NE BRINE


***********************************************
Setih se zatim i nedavne zajednicke setnje do moje sestre.
Ovaj snezni kijamet, poledica.. nas dvoje cavrljamo i smejemo se nogama koje nas ne slusaju. Bockam stikllicama, a on me svaki cas hvata pod ruku .. boji se da ne padnem.
- Ma daaaj.. opusti se mali ako i padnem, necu dalje od trotoara.
- Nemoj da me nerviras i zezas gledaj tu kako hodas..... (govori mi to vrlo ozbiljnim glasom)....
- Aman.. hoces li prestati? Zar mislis da sam toooliko smotana?
- Samo necu da se povredis

Ne mogu da zaspim..
Kroz glavu mi prolazi pomisao, da jesmo vezani za ceo zivot najjacom vezom.
Vezom majke i sina.
Tada mi proleti i ona optuzujuca i upozoravajuca misao: Jednom ce jedna (ali njemu vrlo vazna) da donese presudu:Koji si ti mamin sin..

Kako se ne prave mamini sinovi? Da li tako sto o njemu brinem, tek toliko da bude sit, obucen i obuven??? Da li treba na vreme da ga uchim da on nije moj Mali vitez ZASTITNIK???

Hm mozda brinem unapred.. mozda je njegova tabula raza sasvim pristojno ispisivana Mozda ce ona briga za majku, biti sasvim lepo prenesena, da jednog dana brine o jednoj vrlo vaznoj!!! (koja ce, molim Boga, umeti to da ceni).

Bolje je da nekako zaspim..... brinucu i sutra.i prekosutra i svakog dana, jer je to i breme i blagoslov koji moram da nosim. ]]> ELA http://www.vojvodinacafe.rs/blog/ela/873-dok-andjeli-spavaju.html Non pasaran http://www.vojvodinacafe.rs/blog/ela/841-non-pasaran.html Thu, 26 Nov 2009 22:54:31 GMT "Dodju i oni dani, kada je sve u poslu "hitno i bitno" zasuku se rukavi i prione na posao. Kada to potraje, kada se mic po mic gomila nervoza - negde mora i da pukne.
Danima radim poslove koji su za juce danima ostajem prekovremeno i za to ne trazim, niti ocekujem medalju; radim i svoje slobodne subote - sve to ne radim naravno za slavu nego za novac.

Uvece, negde oko 21h, zove me shef i govori da podhitno mora da se nesto odradi, a kako ja radim pre podne - da pozovem koleginicu da i ona dodje ranije (posao mora da se zavrsi do 13:30h).
U redu, nema problema nazovem je i prenesem joj receno.
Sutradan radim, zurim, trudim se velik je to posao. Koleginica nije dosla ranije, ja joj to ni ne zameram, njena stvar i pravo, a kad je stigla nekako zarsismo u 15h (sto je I te kako veliki uspeh).

Elem, odnesem shefu
- Sve je OKali sada treba ovo da se uradi!"
-Do kada treba da se zavrsi?
- Za juce prebacicu ti tabele na fles....... pa ces da vidis sta treba da se radi
-"U redu."
Elem, sidjem dole do svoje kancelarije radim uobicajeno i cekam fles i cekam
Jos uvek cekam. Na satu 16h kada se zavrsava moje radno vreme, i vec sam dosta umorna cekam jos uvek fles Pa, bice da I nije toliko hitno.
Okrecem sefov broj telefona:
- Fles nisam dobila da li to moze sutra da se zavrsi?
I tada se zacu urlanje:
- Rekao sam da je to za juceee kako vam nije jasno da mora da se radi svi nesto filozofirate I tresne slusalicu.
Shok!!!
-Koleginice, shef je upravo vristao preko slusalice
-Stvarno? Taj covek je pukao ..... i sasvim iskreno prasnu u smeh.

Prica ona i dalje nestoali je ja ne slusam razmisljam u sebi razmisljam, brojim do deset
-Idem ja gore, da mu nesto objasnim.
Penjem se na drugi sprat vrlo smirena ali jbg. Dok sam se popela (sigurno zbog slabe kondicije) udarila mi krv u glavuProlazim sekretaricinu kancelariju i bez pardona ulazim kod shefa:

-ODAKLE TEBI PRAVO DA SE DERES NA MENE? NE DOZVOLJAVAM ALI SLUSAJ ME PAZLJIVO NE DOZVOLJAVAM DA SE NIKO DERE NA MENE POSAO SAM ZAVRSILA SKORO SAMA DA TI NIJE VISE NIKAD.. ALI PAZI- NIKAD VISE DA NISI POVISIO GLAS NA MENE.......

On? spustio je glavu dole Nije mogao ni da me gleda u oci ( verujem da su moje plave oci dobile onu tresnja crvenu bojua glas? Mislim da se zgrada orila.
Okrenem se prodjem pored zabezeknute sekretarice ( ona nek mu tolerise urlanje snajka mu je, pa valjda mora)
Silazim dole sva sam zadihanaTerapija brojanja 3 x po 10 nabacujem osmeh I ulazim u svoju kancelariju.
-Objasnila sam mu Slusaj:Ako nazove, reci ces da sam otisla, a sada cemo da radimo i zavrsimo.
NJu je malo uhvatila panika; rekoh da za sve ja preuzimam odgovornost da se ne brine.
Zavrsila sam svoj deo dobar deo njenog i u 18h izasla iz kancelarije.

Do svoje kuce imam setnju od 45 min. ali mi se ovaj put ucinilo da sam hodala 10 min. Kroz glavu su mi se rojile misli. Ma nema prava ako mu sad to dozvolim to ce i biti njegova komunikacija sa mnom e pa, Non paseran ne sa mnom!!! Ako sami sebe ne postujemo kako neko drugi da nas postuje?
Pre godinu dana je na neki drugi nacin probao nesto slicno i tada sam mu rekla da ja jesam tiha, fina i mirnaali da nisam pokorna ... i ako ima problem sa tim pa Boze moj niko nije nezamenljiv.

Kod kuce ukratko rekoh dragom sta je bilo tek da ga obavestim; on me dobro poznaje zna da kod mene moze:ovo I ovo ma, moze I to I to I to ali zato nikako ne moze ONO
Elem, u 20:30 zvoni mi mobilni Vidim da je shef.
-"Ela, izvini molim te tesko mi je umoran sam i pod stresom. Stvarno mi je zao sto sam na tebe vikao ali dok se ovo ne zavrsi - nisam svoj.
-"U redu je ali ti znas da sam morala da odreagujem.
-Ma, da naravno znam
-"Onda Ok
-Zdravo
-Zdravo

Mozda sam previse prgava, ponosna i drcna, ali nisam BEZ razloga takva postala. Mozda me zeza temperament ili sam samo imala los dan???




Nazad na vrh ]]> ELA http://www.vojvodinacafe.rs/blog/ela/841-non-pasaran.html ~elini biseri~ http://www.vojvodinacafe.rs/blog/ela/836-%7Eelini-biseri%7E.html Sat, 21 Nov 2009 22:06:57 GMT Svoje price, svoje "bisere" - uvek sa sobom nosim... one su deo mog licnog dozivljaja, zgoda i nezgoda. Pisane su u trenucima inspiracije i potrebe da neke dozivljaje putem pisanja - jos dublje urezem u svoja secanja. Neke price su samo moja "razmisljanja na glas" .... kad umesto da: urlam, vicem ili placem - "bacim slovca na virtuelni papir".

No 1

Vratila sam se iz grada gde sam letovala i tata mi kaze da se u nasu zgradu doselio jedan profesor.
Gospodin iz Crne Gore, pricljiv, sarmantan - sprijateljio se skoro sa svim stanarima naseg ulaza. Cekao je da mu stigne novac, jer je resio da u nasem gradu otvori luksuznu robnu kucu. Zelela sam da preko leta radim...i tako, kada je to moj otac spomenuo profesoru, on se ljubazno ponudi da me zaposli kod njega. Otisla sam na razgovor secam se svog prvog utiska: ma, kakav je ovo profesor psihologije?
Gospodin je vezao svoju pricu:-Radices u mojoj Robnoj kuci ali ne kao prodavacica, vec kao model .. nosices kozne jakne, bunde, nakit - uvek kada izlazis u gradkao reklamu.Pored toga, bices I moja sekretarica kada putujem za inostranstvo ici ces sa mnom ako imas momka odmah to resi .. ne treba mi ljubomora.
To se desavalo upravo posle mog upoznavanja sa suprugom, a kako je on bio iz drugog grada ( ljubav preko zice ).potanko mu ispricam o potencijalnom poslodavcu.
- To ti je najobicniji prevarant kloni se ti njega.
Vreme je prolazilo, novac koji je profesor cekao nikako da stigne a druzenje sa komsilukom je cvetalo. Tetka Milka ( komsinica iznad nas) majcinski ga gostila Eto, covek sam, nema ko da mu skuva nesto toplo.
Meni se od njega dizala kosa na glavi instiktivno sam ga zaobilazila ( a pomalo I zbog bezobraznih pogleda ka meni imala sam 24 god. a on matorac od cetrdesetak godina (slobodna procena) .

Naravno.posle nekog vremena, profesor je nestao . Zavladala je panika medju stanarima ulaza Bloka A ne toliko zbog profesora koliko zbog cinjenice da su mu pozajmili novac. Tetka Milkin sin je prodao auto, a kako novac samo sto nije stigao ljubazno mu ( 4000 maraka) - pozajmise (mislim da je trazio I od mojih na zajam ali kako su oni skolovali jednog studenta, nije im se davalo).Ko je priznao ko nije ..ali mislim da je od naseg komsiluka pokupio oko 10.000 maraka. Moja majka je prokomentarisala Pravi psiholog nema sta

*************************************************

Pre izvesnog vremena, prolazim kroz centar Pancevaidem do banke da uplatim kredit I jurim na posao.Neko tmurno vreme, grad poprilicno pust. Udubila sam se u svoje misli, kad postanem svesna da neko gleda u mene , pokusava da zapocne razgovor.
Ne cujem ono sto mi govori jer gledam u lik koji posle 17 godina (I 150 kilometara daljine). stoji naspram mene. Polako dolazim k sebi od iznenadjenja a ne verujem svojim usima Nisam iz ovog grada otvaram butik- ovde u centru, a imam problema da nadjem radnice. Ne trebaju meni studentkinje, zeleo bih neku stariju, ozbiljnu zenu( gleda u mene sa onim pogledom koji dovrsava recenicu ).
U mojoj glavi haos.sta da uradim? da li da spomenem onaj grad?...........da li da mu pokazem da ga poznajem?
Da li da li? ? ?
-Da li ste probali da pogledate na oglasnoj tabli Nacionalne sluzbe za zaposljavanje? Mozete da kupite I Pancevac I pogledate male oglase ( razmisljam da ga zagovaram otkrijem koji je butik u pitanju I obavestim policiju).
Razgovor postaje napet, svesna sam da cu zakasniti na posao.. koja je svrha uplitati se sa takvim covekom?
On pokusava da me zainteresuje .. ja se ljubazno zahvaljujem I zaobilazeci ga produzavam svojim putem.
Priznajem da mi je srce lupalo od uzbudjenjakoja slucajnostili mozda sudbina? Zasto se zaustavio bas ispred mene ? Da li je ( sad cu ja da se igram psihologa) njegov mozak odreagovao podsvesno? U sebi sam vrtela sve moguce verzije onoga sta sam trebala da kazem ili uradim a ja sam ( cini mi se ) pobegla.
Posle svega. ja sad nosim u sebi osecaj da ce mi se sa njim jos jednom ukrstiti putevi....... ]]> ELA http://www.vojvodinacafe.rs/blog/ela/836-%7Eelini-biseri%7E.html