Svi unosi na blogu

PISMO NEPOZNATOJ


Pomiriši papir
pre nego pročitaš
i jednu reč ne traži
potpis oslušni

po navici
pravim okret
na peti opisujem krug
horizontom pogleda viziram
beleg i po neistraženom tlu
tvog srca pokret

Ne veruj rečima zgužvaj
list i baci idi pričaj bez žuđenja
ljubiš me ne tražeći razloge prosto
znaš ko sam mirise čuvaj
i muziku jednoličnih ...

DODIR


Kažeš volim Reč okrilati
pridruži se jatu grabljivica
Uprkos mirisima nepokapanih

suza gluvimo sve više nariču
očajanja sitničavom strahu
raste gola žeđ

Taknem ugao usana
lica otkrivenog Prigušeno
kikotanje već okiva prazninu
u zapuštenom sobičku snova


Zosim Popac

VIĐENJE


Te jeseni
opalo lišće po baricama
rastopljenog voska na opsegu
grobnom niko čak
ni vetar da počisti

Zagledan u prozor oznojen
suzama neiskapanim ne znaš
da li je ovo strana svetla
ili ničega Još malo

cipele će same da se zapute
u sećanje grumena zemlje
koji neko ravnodušno baca
na ostatke tvari i prepoznate
pojmove sreće

Zosim Popac

GRADSKA SVAKODNEVNICA

Dišemo uzalud
bez mirisa odavno je paučina
po uglovima detinjstva i kamenu
oteto je pamćenje

Među bedrima
žena sa ukusom plavih
morskih dubina živiš i niko
na groblju da se probudi

Isti san
iz noći u noć silueta žene
s detetom u naručju na platnu
zapenušane pučine

Svakog jutra
pod perikama ponavljanja
zastrašujući gradski sati ...

POTRAGA ZA PESNIKOM

Umoran
godinama zaludu
greškom izbrisane sledim
tragove rođenja

Ne tražim mnogo
ponekad ozlojeđen da zaplačem
u gradskom predgrađu i krišom
lice umijem suzama
koje drugi nemarno nisu pustili


Zosim Popac

ŽIVOT

Dodirnuo sam te o Ti
nepojmljivo Čudo
ovog puta

Ukopan u pesku mazim

Jagodicama žednim mlečnu
penu Tvoje
velike Vode


Zosim Popac

russian_angels-580x360.jpg

sever.sena kaže:

Једанаестог јула 1984 године космонаути руске васионске станице Саљут 7 известили су земаљску контролну команду о веома необичном догађају изузетно неуобичајеним чак и за васионске летове. Командант станице Олег Атков и његове колеге Владимир Соловјов и Леонид

...

OPET-NOSTALGIJA

Bilo mi je šesnaest prvi put
kad sam preminuo

U četrdesetoj još čekam vreme
da se protegli u izgužvanim
perinama postojanja
smerno da zažmurim

puten u put
dok mrknem

Smrt u blještećem
svetlu slave
na raspeću za svagda
da me zaboravi

Zosim Popac

IŠČEKIVANJE NEMINOVNOSTI

Već mesecima
u gradu detinjstva
krijumčari snove
U gradu mladosti
žena i kći
krote sva srca

Sanjao je sinoć
majušna ljubi
stopala čeda
Jutros su se rascvetala
tri otkinuta pupoljka
jesenjih ruža

pod kožu se uvukla
tridesettreća
U kupatilu
čoveku s ogledala
nepristojno
ne nazva Dobro jutro

Zosim Popac

CVETANJE BOJA
(Goranu Miciću)

U očima doma
suze radosnice sledio mraz

U kuhinji se
pod patronažom supruge
mirisi glože

Podjarmljene
u knjigama poezije
sa polica ćućore reči

Toplo nam je nismo
sami u tami
materije
cvetaju boje

Zosim Popac