Tišina

Pacijentima preporučujem samo tri stvari: šetnju pored reke, vino i crkvu. Dovoljno je da samo sedite pored vode i gledate u nju, reka odnese sav mulj iz čovekove duše, postaju izlišni sedativi – bromazepami, lorazepami i drugi pami. Čovek izbistri misli, otvori dveri duše i postaje spreman za posete duha. A sve to donosi smirenje, neophodno i za lečenje i za umiranje. Dokazano je, i dalje se dokazuje, koliko je vino lekovito, ali se retko spominje njegova moć da otvori klonulu i bolnu čovekovu dušu. Pijući vino čovek dolazi u ono stanje u kojoj stvaraju pesnici. Koliko znači vekovni mir naših hramova koji obujmi čitavo biće i ne moram da govorim. U svakom slučaju, sve tri preporuke proizašle su i višestruko prošle proveru mog ličnog iskustva. Reka je nebrojeno puta iz moje duše odnosila tugu i bol, ostavljajući mi blagotvornu i inspirativnu prazninu. Vino me podstiče na slavljenje života i blagoglagoljivost. U crkvi iznova i iznova pronalazim neiscrpno vrelo smislenosti postojanja i smirenje.

Reka je nebrojeno puta iz moje duše odnosila tugu i bol, ostavljajući mi blagotvornu i inspirativnu prazninu. Vino me podstiče na slavljenje života i blagoglagoljivost. U crkvi iznova i iznova pronalazim neiscrpno vrelo smislenosti postojanja i smirenje.

Radije ostajem u šumskom miru,gde ptičiji cvrkuti se pomešaju,a ja pokušavam da ih razdvojim.Da saznam koja ptica peva najglasnije.Jer to je onda moja ptica koja odnese teskobu sa duše.Reka je daleko.Vino nije za mene,,,,,uvek se vraćam na isto.