Književnost

DOSEZANJE SLOBODE


Jedan

Ustaje rano dvoumi se
identifikuje Dva Popiće
nekoliko gutljaja
primordijalnog čuda

da vrati Tri Spremno
dočeka dan mračni odmoran
Četiri Neispavan u svetlim
noćima Pet U crkvu uzlazi

lekar pesnik Šest Otac grešnik
ovo i ono Sedam Umnožava ujedinjuje
ono i ovo svim svojstvima Osam
Molitvu mrmlja poistovećenja

kap ...

MUK

Ne to više nije isto
toplina u stomaku pod
plavim jorgovanom zid
ne sputava vidike sebičluk
roditelja koji je zaboravio lekcije
radosti iz ranog detinjstva
uprkos mašicama za žive
božanske ugljenove um
ograničen samim
sobom

Više se nema kud
u pećinu žene ili niz vrele
tokove apsinta ljubav u liku
Anđela Čuvara sećanje na bol zadat
pokretom vraća izustiti pitanje ...

SKICA

Dete ide sa anđelom
i pas za njima
beli pas i senka paladina
zalutalog u neprekročljivi
prostor njenog osmeha

Kap među dojkama dah
uživanja isprekidan
kao posle ridanja
Suza odlaska neprekidnog

U glasu spokojnom drhturi
srce od blata i buke
zaneta vremenom pokrhana
zbilja u plamičku ćutanja
detinjasto večnost vruska

Zosim Popac

POSLEDNJI VALCER U BEČU

Jutro bez meteža
turista iz podzemlja metroa
dopire muzika pred Operom
igram valcer sa ženom
iz dečačkih snova

U gradu koji nije razumeo
Šopena kraj katedrale
Sv. Stefana plačem i grlim konja

Sa namreškanog Dunava
dopire miris ženskih čarapa
tek skliznulih s bedara
drhtavih od žudnje


Zosim Popac

TRENUTAK PADA

I kad je mislio
da njeno lice zablistalo u njemu
od stida
zazire da im ćelije sa zvezdama
kolopleti
na onom mestu gde nade
džikljaju
ruke u molitvi sklopljene
u nadgrobni
krst se premetnuše

Čama
sad poduhuje kao vetar
groblja
što kadi neprestano


Zosim Popac

SUDBINA

Tako olako … vonj
jutarnje mučnine
u dlanovima
barica vode
osmešak mladosti

Odlazio je
da se ne vrati … olako
vraćan mirisima žene
koju nije poznao šest
sedam godina kasnije kćer
i sina rodila je obeleženog
njegovim promašajima

Tišinom natrljaj nos
histeričnoj sadašnjici ne viči
decu da ne sablazniš … spremaju
teške torbe predosećanih ...

ČIŠĆENJE

Bez poslovnih obaveza
prijatelja žene piska dece
pomeo je paučinu svedoke
tamne strane lika isteruje
ispred kućnog praga

Iščitava knjige godinama
na istim stranicama čame
iza korica dnevnika mandali
dragocenosti napabirčene
iz sećanja baca cipele
iznošene stvari
drangulije

Čini korak bića iz sveta strasti
slobodi se oseća stid
Pomera se jedan jedini ...

PORODIČAN ČOVEK

U gradu sati nikad ne ogluve
Svake večeri destilacijom
sekundi dobije nekoliko
kapi tišine

Supruga i deca
sniju Bradonja sa zvezdanom
prašinom u rukama
razgoni demone

Željama predugo krv nije
pustio zaboravio je tri mirisa
praznine o miru
ne govori


Zosim Popac

PISMO NEPOZNATOJ


Pomiriši papir
pre nego pročitaš
i jednu reč ne traži
potpis oslušni

po navici
pravim okret
na peti opisujem krug
horizontom pogleda viziram
beleg i po neistraženom tlu
tvog srca pokret

Ne veruj rečima zgužvaj
list i baci idi pričaj bez žuđenja
ljubiš me ne tražeći razloge prosto
znaš ko sam mirise čuvaj
i muziku jednoličnih ...

DODIR


Kažeš volim Reč okrilati
pridruži se jatu grabljivica
Uprkos mirisima nepokapanih

suza gluvimo sve više nariču
očajanja sitničavom strahu
raste gola žeđ

Taknem ugao usana
lica otkrivenog Prigušeno
kikotanje već okiva prazninu
u zapuštenom sobičku snova


Zosim Popac