VojvodinaCafe - Lazarevo želi da postane banja
  • Lazarevo želi da postane banja

    Lazarevo, selo u blizini Zrenjanina, ima ležište lekovite mineralne vode koje po hemijskim svojstvima nema u Srbiji, pokazale su nedavne analize stručnjaka i akreditovanih laboratorija. Sledeći korak je ispitivanje terena da bi se utvrdilo da li zaliha ima dovoljno za eksploataciju. Razloga za optimizam ima jer su ranija testiranja pokazala da za 24 sata izvor daje oko 300.000 litara vode.



    Lazarevljani žele da staru priču o lekovitoj vodi, nekada nazivanoj gorka voda, privedu srećnom kraju i da uključe i državu jer sledeća faza zahteva velika ulaganja.

    - Ispitivanja zaliha lekovite vode prema gruboj računici koštala bi oko 700.000 dinara. Mesna zajednica nema toliko para, a reč je svakako o rudnom bogatstvu države i sada je ona na potezu. Nadležnim ministarstvima prosledićemo rezultate novih stručnih analiza, kao i onih koje su rađene još pre Drugog svetskog rata i pedesetih godina prošlog veka. Verujemo da će država imati interes da iskoristi ovo prirodno bogatstvo na dobrobit svih - kaže Radmilo Stanišić, predsednik Saveta MZ u Lazarevu. On kaže da su žitelji naročito zainteresovani za eventualnu gradnju banjskog lečilišta.

    - To bi oživelo selo, mnogi bi našli posao u banji, a dolazili bi ljudi sa strane i ova sredina bi prosperirala. Nije loša ni varijanta da se samo lekovita voda eksploatiše jer bi Lazarevo i od toga imalo koristi - kaže Stanišić.

    Izvorište je, inače, oko kilometar i po udaljeno od sela, a uz prugu Zrenjanin - Vršac koja, nažalost, odavno nije u upotrebi.

    Sekretar MZ Lazarevo Goran Grahovac kaže da bi aktiviranje izvorišta možda iniciralo ponovno otvaranje pruge, pa bi selo imalo duplu korist.

    Vojin Gordanić, geolog i specijalista geohemije s beogradskog Instituta za hemiju, koji je odradio poslednje analize lazarevljanske vode, kaže da su načinjeni samo pionirski koraci u istraživanju.

    - Ozbiljan rad tek predstoji na geofizičkim pretragama, treba utvrditi odakle ta voda dolazi i koje su zalihe. Osim toga, i hemijski sastav mora se uzorkovati i obraditi u različitim dobima godine. Ono što je već sada nesporno je da ta voda po sastavu ima lekovitost, ima broma i SiO2 u znatnoj količini i slična je onima koje se koriste u banjama Karlsbad, od koje je kvalitetnija, i Fridrihshal, od koje je manje mineralizovana - kaže Gordanić. On podseća da je lazarevljanska voda svojevremeno preporučivanana kao lekovita i za piće i za kupanje.

    Beogradska firma “Bezalko” ponudila je da eksploatiše izvorište pedesetih godina prošlog veka. Pokušaj nije uspeo, kao ni onaj zrenjaninske pivare početkom osamdesetih godina. Lazarevljani se nadaju da će novi napor biti uspešan.

    Lekovitost gorke vode iz Lazareva otkrio je početkom tridesetih godina prošlog veka jedan žitelj tadašnjeg Velikog Bečkereka, a današnjeg Zrenjanina. Priča se da je tada iskopan bunar za potrebe ratara i stočara. Vodu iz bunara, međutim, konji nisu hteli da piju jer je bila gorkog ukusa. Neko se setio da je da na analizu i tako je sve počelo. Već 1933. voda je flaširana i prodavana kao lekovita za stomačna oboljenja, malokrvnost. Natpis na etiketi i reklama u tadašnjim lokalnim novinama bili su na srpskom i nemačkom jeziku.
    Komentara Pošaljite komentar

    Kliknite ovde da biste se ulogovali