Banat i dalje na slepom koloseku

Pre tačno 157 godina, Kikinda je, kao putno čvorište između Segedina i Temišvara, dobila prugu, kojom je potom decenijama, povezujući srednju Evropu sa crnomorskom obalom, tutnjao u svetskim razmerama čuveni „Orijent ekspres“. Beše dobro i do devedesetih, prošlog veka. A železnica danas na severu Banata - nikad zapuštenija i sporija. Simobolično je iskorišćena u tri pravca, prema Beogradu, Subotici i Temišvaru. Tek, da je ima.



Nedavni dolazak prvog čoveka „Železnica Srbije“ Dragoljuba Simonovića i na ovu bolnu temu prilično optimističan razgovor s čelnicima opštine, donekle je podgrejao nadu da država, kao vlasnik, ipak nije digla ruke od odavno obamrle saobraćajnice. Jer, bez revitalizacije njene pružne mreže severoistočni pogranični deo vojvođanske ravnice u razvojnom smislu ostaje - slepo crevo, svet u bezizlazu, teritorija koja će veoma brzo ostati bez stanovništva.

Direktor Simonović je kaže svestan manjkavosti železničkog saobraćaja ne samo u kikindskom regionu, već i u Banatu, u državi... Nedovoljan kvalitet usluga direktno uslovljava promet, a time i prihod ŽS.

- Vozom se, od Kikinde do Beograda, u dužini od oko 140 kilometara, stiže za četiri do četiri i po časa. Predugo. Sličnom, nedovoljnom, brzinom od 30 do 40 kilometara na čas, putuje se i do Subotice. Obnovom koloseka i s novim vozovima brzina će se podići na prihvatljivih 80 kilometara.

Pošto Koridor 10 dobija potpuno novi kolosek, ovaj sadašnji će se demontirati, a njime će se, između ostalog, osvežiti i pruga od Kikinde prema Pančevu i Subotici. Svesni smo da je revitalizacija ova dva pravca neminovna. Problem dotrajalog koloseka je osovinski pritisak na šine, koji sa sadašnjih 16 tona mora da se poveća na 22 tone, što će zadovoljiti potrebe robnog transporta - obećava Simonović.

„Železnice Srbije“ osetno pojačavaju vozni park. Do kraja godine iz Rusije treba da stigne 26 modernih lokomotiva. Čak 15 do 16 moćnih dizelki biće raspoređeno po Vojvodini, a barem dve sigurno stižu u Kikindu.

Brine podatak, na koji ukazuje Simonović, da u Kikindi opada robni promet železnicom. Ove godine podbačaj je u odnosu na 2011. godinu čak 65 odsto. Uz sve objektivne manjkavosti železnice, glavno objašnjenje je u mršavom poslovnom bilansu lokalne privrede. Fabrika „Toza Marković“, koja je delom crep i keramičke pločice transportovala železnicom, nakon što je smanjila proizvodnju, zapala je u finansijski ćorsokak i nedavno u stečaj. Metanolski kompleks, kao najveći i najpouzdaniji korisnik usluga železnice, više od dve godine, zbog problema s gasom, ne radi. Nekadašnje moćne firme su na kolenima, ako se već nisu ugasile ili drastično umanjile obim poslovanja, pa nemaju šta da ponude na prevoz železnici, koja je neuporedivo jeftinija od drumskog saobraćaja.

U dogledno vreme ništa neće biti ni od godinama iščekivane i od lokalnih zvaničnika uoči izbora nagoveštavane obnove zaparložene pruge od Kikinde do 37 kilometara udaljenog Banatskog Aranđelova, a potom i dogradnje koloseka od nekoliko kilometara do granice s Mađarskom u pravcu Segedina. Dragoljub Simonović je saopštino da sada nema novca za realizaciju ambicioznog projekta povezivanja Segedina, Kikinde i Temišvara.