VojvodinaCafe - Nema više skela na Tisi
  • Nema više skela na Tisi

    Izgradnjom mosta na Tisi između Ade i Padeja, skela na Tisi je, posle skoro dva veka, postala nepotrebna. Istu sudbinu danas će doživeti i molska skela, nekoliko kilometara nizvodno.



    Poljoprivrednici iz Mola, koji su sa njom prelazili na drugu obalu, u poslednje vreme najčešće koriste novosagrađeni most, pa je zakupac skele Gabor Sabo otkazao ugovor. Danas će molska skela imati poslednju vožnju, i verovatno, otići u istoriju.

    - Od kada je otvoren most Između Ade i Padeja, skelu su koristili samo zemljoradnici sa malim posedima, a oni koji imaju nekokliko stotina hektara zemlje sa mehanizacijom odlaze na most. Dešavalo se da po nekoliko dana nikog ne prevezem, a da bih opstao dnevno je potrebno bar četiri, do pet vožnji - kaže Sabo.

    Kako je zakupac skele pretpostavljao, skela je korištena u vreme žetve, a posle toga promet je stao. U Mesnoj zajednici Mol su pokušali da održe skelu i tim povodom je održan sastanak sa poljoprivrednicima i zakupcem. Zemljoradnici su na sastanku tražili da skela radi bar do kraja godine, jer putevi do Padejskog mosta još nisu uređeni i neupotrebljivi su u vreme kada padnu kiše. Zbog toga su im bile potrebne stare saobraćajnice, koje su usmerene ka skeli.

    - Predstavnici Mesne zajednice su prihvatili zahtev zemljoradnika i registrovali skelu, a zakupcu je namenjeno više novca nego što je od lokalne samouprave dobijao do tada. Ali, skelar je zaključio da sa 100.000 dotacija od MZ nema računa da dalje radi.

    Jovan Šević, predsednik Saveta MZ Mol, smatra da skela najverovatnije neće zauvek nestati sa Tise, jer nije isključeno da će je preuzeti drugi zakupac.

    - Skela je državno vlasništvo i povereno na korišćenje MZ Mol, i posle isteka otkaznog roka Gaboru Sabu stavićemo je u zimovnik, da bi se zaštitila i sačuvala od propadanja. Možda neće dugo biti u penziji ako se pojavi novi zakupac - kaže Šević.

    Padejska na suvom

    Posle puštanja u promet mosta između Ade i Padeja, krajem prošle godine, skela koja je povezivala bačku i banatsku obalu između ova dve mesta prestala je da radi. U MZ Padej, kojoj pripada skela, odlučili su da ovo plovilo i brodić "Divan" koji ju je vukao, izvuku na obalu. Umesto da postane turistička atrakcija, padejska skela propada na suvom.
    Komentara 1 komentar
    1. Avatar od  nenad.bds
      nenad.bds -
      IMA JOŠ SKELA NA TISI?!
      Iz naslova se stiče utisak da su dve pomenute skele (u adi Adi i Molu) bile poslednje i da ih sada više na Tisi nema. I u tekstu članka se ne sugeriše ništa drugo. Međutim, koliko znam postoji još nekoliko skela: kod Bačkog Petrovog Sela, Taraša a mislim i uzvodno od Čoke. Pošto se tamo ništa nije izmenilo, razloga za njihov prestanak rada nema.Skela Ada - Padej imala je širi značaj jer je skraćiva put prema Kikindi za 30-40 km. Ove druge pomenute su imale značaj pre svega za vlasnike zemljišta preko Tise.Skele su postale značajne za vlasnike zemlje nakon velike regulacije Tise izvedene u razdoblju između 1846. i 1880. ... i skratile joj dužinu za 450 kilometara . Tada su se delovi atara nekih sela našli na drugoj obali Tise. Najpoznatiji primer je Biserno ostrvo koje je katastarski u opštini Novi Bečej dok je geografski u Bačkoj (ako se reka Tisa uzme kao granica izmedju Banata i Bačke). Pretpostavljam da ta regulacija govori i o starosti skelskih prelaza o kojima govorim.Skela kod Bačkog Petrovog Sela je znatno starija - skoro pet vekova.'' Naselje je dobilo ime Petrovo Selo po jednom od prvih naseljenika Petru Tašinu. Naime, u vremenu Turskog robovanja, Bačko Petrovo Selo je značajna saobraćajnica i pripada segedinskoj nahiji. Godine 1548. osim u Segedinu i Titelu, samo u Senti i Bačkom Petrovom Selu su postoje skele na reci Tisi. Vlasnik skele je bio Petar Tašin koji se pominje kao osnivač današnjeg sela po kome je i dobilo ime. I sada se zove tako njegova ulica, postoji i kuća od Petra Tašina, ali svakako da nije iz toga doba. Skela i sada prevozi preko Tise.'' (Sa sajta Manastira - Vodice u Bačkom Petrovom Selu.)
    Komentara Pošaljite komentar

    Kliknite ovde da biste se ulogovali