Majstor Lajoš navija i održava sat na tvrđavi

Lajoš Lukači održava sat na Petrovaradinskoj tvrđavi već više od 25 godina. Kula sa Pijanim satom na gornjem Bastionu Svetog Luja je najprepoznatljiviji simbol Novog Sada i Petrovaradina. To je dragoceni poklon Marije Terezije građanima koji su 1748. godine platili 80.000 zlatnika (rajnskih forinti) za status carskog grada. Sat pokreću tegovi teški oko 80 kilograma i skoro sve na njemu je i danas autentično, prenosi Blic.



Neminovna anomalija velikih mehanizama jeste da zimi zakasni, a leti požuri koji minut, ali majstor Lukači tvrdi da „niko ko gleda na njega ne žuri na avion“.

Kada je grad u jednom momentu samo prestao da se bavi ovim najvećim simbolom Novog Sada, a sat se pokvario, nije bilo nikog da ga popravi.

Lukači, inače bravar specijalizovan za restauraciju i izradu kopija starih predmeta metala, uspeo je da promeni dotrajale delove, a posle je volonterski nastavio da se brine o satu. Niko od gradskih otaca nije imao ništa protiv.

- Već 65 godina čim ujutru otvorim oči vidim ovaj sat jer od rođenja živim u podnožju tvrđave. Ushićuje me ljudska genijalnost koja je pre toliko godina napravila složeni mehanizam koji i dalje radi. Bez navijanja on može da radi najduže 33 sata, pa ga je potrebno svaki dan obilaziti i vratilom namotavati sajlu sa tegom kako bi nastavio da kuca - objašnjava Lukači.

Ako se nešto pokvari, on ručno u svojoj radionici napravi nov deo, jer se delovi se ne mogu naručiti ili kupiti.

- Nekada su mi u navijanju i održavanju sata pomagale žena i ćerka Andrea, jedina devojka kovač u Srbiji, ali ja sam odlučio da se o ovom satu brinem sve dok me zdravlje bude služilo. Nadam se da će se posle toga naći neki drugi majstor koji će nastaviti ovaj posao sa ljubavlju sa kojom sam ja radio - kaže on.

Ruke ovog majstora ostavile su trag ne samo na satu, već i na okovu vrata Sinagoge, na njenim menorama ispred pozornice, kandilu, večitom svetlu, na crkvi u Sremskim Karlovcima, Sabornoj crkvi i drugim mestima.

Trenutno Lukači obnavlja ukras koji se nalazi na vrhu krovne konstrukcije na atrijumu u gimnaziji Jovan Jovanović Zmaj.