VojvodinaCafe - Šta novi izborni sistem donosi Vojvodini?
  • Šta novi izborni sistem donosi Vojvodini?

    Predstojeći pokrajinski izbori biće prvi na kojima predstavljanje svih 45 lokalnih samouprava u Skupštini Vojvodine više neće biti izvesno, a zbog promene izbornog sistema, koji će sad biti proporcionalni kao i na republičkim parlamentarnim izborima, prenosi Radio televizija Vojvodine.



    Pokrajinski poslanici do sad su se birali po kombinovanom modelu, tako što je polovina od 120 madata raspoređivana na osnovu rezultata izbornih lista po proporcionalnom sistemu, a polovina na osnovu direktnih izbora po većinskom sistemu u 60 izbornih jedinica raspoređenih u 45 opština i gradova APV.

    Novinar i urednik portala Vojvodjanska.rs Denis Kolundžija ukazao je danas u izjavi za RTV da će predstojeći izbori za poslanike u pokrajinskom parlamentu biti osmi od 1992. godine, kada su održani prvi višestranački pokrajinski izbori, ali i prvi na kojima će građani svih 120 poslanika birati po proporcionalnom sistemu.

    "Postoji, naime, osnovana bojazan, i na to se upozoravalo u raspravi prilikom usvajanja novog izbornog sistema 2014. godine, da nakon prolećnih izbora veliki broj lokalnih samouprava neće imati nijednog predstavnika u Skupštini Vojvodine. Takvu slutnju najpre podgreva podatak o tome da u aktuelnom sazivu Skupštine Srbije od 175 lokalnih samouprava, čak 96 nema svoje predstavnike u državnom parlamentu", objasnio je autor portala o Skupštini Vojvodine.

    Kolundžija je istakao da u aktuelnom sazivu Skupštine Vojvodine polovina lokalnih samouprava ima samo po jednog predstavnika, te da su to, zapravo, poslanici koji su mesto u skupštini izborili upravo zahvaljujući "upokojenom" većinskom izbornom sistemu.

    "Bez imperativa o zastupljenosti svih lokalnih samouprava – imperativa koji je proizilazio iz Statuta iz 1991. i koji nije napušten čak ni nakon usvajanja Statuta 2009. godine, stranke su sad slobodne da izborne liste sastavljaju prema potpuno drugim kriterijumima", kazao je on.

    Na pitanje da li će birači iz onih lokalnih sredina koje ne budu imale svog predstavnika biti time oštećeni, Kolundžija je naveo da i sami poslanici koji su izabrani 2012. godine po većinskom sistemu smatraju da hoće.

    "Istraživanje o većinsko-proporcionalnom sistemu koje je sproveo portal Vojvodjanska.rs pokazalo je da su gotovo svi poslanici izabrani po većinskom sistemu tokom ovog mandata praktikovali susrete sa biračima iz svoje sredine; njih polovina je čak ustvrdila da su takve susrete imali najmanje jednom mesečno. Pa ipak, upravo je deo tih poslanika glasao pretprošle godine za ukidanje tog izbornog sistema", kazao je Kolundžija.

    On je ocenio i da bi novi izborni sistem u Vojvodini mogao da ide na ruku Srpskoj naprednoj stranci (SNS), ali i onima koji su za prethodni izborni sistem od prvog dana govorili da nije pošten jer nameće stranačku podzastupljenost.

    "Recimo, Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) je 2012. osvojila tačno upola manje glasova od Demokratske stranke (DS), ali je na kraju DS osvojila 58 mandata, a ligaši svega deset. Da je proporcionali sistem bio primenjen pre četiri godine, LSV bi danas imala možda i duplo više poslanika, a DS verovatno duplo manje. Otuda nije iznenađenje što je upravo LSV i inicirala uvođenje 'čisto' proporcionalnog izbornog sistema u AP Vojvodini", rekao je novinar.

    Kolundžija je ocenio i da raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora znači da će kampanja za osvajanje mandate u Skupštni Srbije zaseniti sve druge kampanje, i da bi ona mogla u dobroj meri da utiče, po principu spojenih sudova, na ishode tih kampanja.

    "Sva je, dakle, prilika da će se i ovaj put ići na proizvodnju utiska u javnosti da se prominentna politička imena ovdašnja u isto vreme bore za mesta u lokalnim skupštinama, za čelnike opština, za Pajtićevu fotelju i, dakako, za najznačajniji kabinet u Nemanjinoj 11", ocenio je on.

    Denis Kolundžija je dodao i da je, bez relevantnih istraživanja javnog mnjenja u Vojvodini, teško izneti smislenu anticipaciju rezultata predstojećih izbora.

    "U javnosti, međutim, dominira utisak o tome da će nakon tih izbora doći do promene odnosa snaga u Skupštini Vojvodine, a sledstveno tome i do promene rasporeda sedenja – naročito u redu iza mesta gde sede članovi Pokrajinske vlade. Pretpostavka je da bi novi, osmi saziv Skupštine Vojvodine činile, verovatno u drugačijem odnosu snaga, postojeće stranke, s tim da bi s DSS-om u koaliciji u klupe sele i Dveri. Te dve stranke su 2012. išle odvojeno a zajedno su osvojile više od 100 hiljada glasova. Nije izvesno da bi taj rezultat mogle i da ponove", kazao je urednik portala o Skupštini Vojvodine.

    Kolundžija je dodao i da, iako to priželjkuje odavno, i dalje nema osnova da veruje da u novom sazivu neće biti "preletanja", da će poslanici u njemu biti više od glasačke mašinerije i da će sednice Skupštine trajati duže od jednog dana.

    Skupština Vojvodine izglasala je u junu 2014. godine izborni sistem u Vojvodini, te će se, umesto mešovitog, poslanici novog saziva birati po proporcionalnom sistemu. Inicijativu za promenu pokrenula je LSV, a za nju su glasali poslanici opozicionih stranaka, predvođeni sa SNS.
    Komentara Pošaljite komentar

    Kliknite ovde da biste se ulogovali