Čini da će svetske institucije u budućnosti daleko više pažnje obraćati na Gornje Podunavlje, jer je ovo prirodno dobro kanidovano za rezervat biosfere.
- Sa Kopačkim ritom u Hrvatskoj i Gemencom u Mađarskoj, Gornje Podunavlje je kandidovano za dobijanje statusa rezervata biosfere. Takav status trebalo bi da dodeli Unesko, a to bi bilo veliko priznanje za sve tri lokacije - rekao je Boris Erg, iz Svetske unije za zaštitu prirode.
Gornje Podunavlje se prostire na 19.800 hektara na području Apatina i Bačkog Monoštora i sa nacionalnim parkovima Kopački rit i Gemenc predstavlja jedno od poslednjih poplavnih područja u Evropi.
Njegovu bogatu floru i faunu naučnici istražuju od 18. veka. U rezervatu ima 1.400 evropskih jelena što je više nego u celoj Srbiji, a sa 287 vrsta ptica, gnezdarica i selica, pravi je raj za „bird vočere“ i ornitologe. Osim toga, u srednjem toku Dunava, nema bogatijeg mrestilišta.
- Pinc Rudolof Habsburški, sa poznatim biologom Alfredom Bremom, posetio je Gornje Podunavlje 1878. godine i u knjizi „Petnastodnevno putovanje Dunavom“ opisao kao područje začuđujuće bogato pticama. Preparotori, koji su bili u pratnji princa, mnoge ptice koje su se mogle naći samo u tom delu Evrope, pripremili su za Prirodnjački muzej u Beču.
- U Gornjem Podunavlju postoji 287 vrsti ptica od kojih su 150 gnezdarice, a ostale su selice. U ovom delu je desetak gnezda orlova belorepana, a kolega Ištvan Ham je sa ekipom i ove godine prstenovao ugrožene crne rode kako bi mogla da se prati njihova brojnost - rekao je ornitolog Jovan Lakatoš.
Lovna i zaštitarska služba „Vojvodinašuma“ posebnu pažnju posvećuje jelenima, a mnogi od njih su „zlatni trofeji“. O njima se posebna briga vodi zimi i u hranilišta se odnosi kukuruz, senom, silaža.
- Jelenska divljač je u Gornjem Podunavlju najbrojnija i najkvalitetnija u poređenju sa ostalim staništima u Srbiji. U Bačkom Monoštoru je napravljen ograđen prostor u kojem se vrši selekcija najkvalitetnijih grla - kaže Branislav Mijić, koji se godinama stara o jelenskoj divljači.
U rezervatu postoji više od 52 vrste riba i to je najveće mrestilište u čitavom srednjem toku Dunava. Mesto je idealno za razmnožavanje riba jer Dunav kod Apatina menadrira u brojne rukavce. Poznata mrestilišta su Petreš, Srebrnica, Staklara, Harčaški i Kupusinski dunavac.
Svetski sertifikat
Šef Šumske uprave „Vojvodinašuma“ u Apatinu Miodrag Perović kaže da se gazdovanje šumama u Rezervatu vrši po svetskom sertifikatu FSC.
- Sertifikat se izdaje svakih pet godina, ali pošto se obavi detaljna kontrola koliko i kako se brine o šumi. Naredne godine ćemo ponovo konkurisati za dobijanje FSC sertifikata - kaže Perović.
Vesti iz Vojvodine
Komentari na vestima
Greške koje su nastale