150 godina Srpskog narodnog pozorišta

Srpsko narodno pozorište je po broju premijera u protekloj godini postiglo ogroman uspeh, rekao je danas upravnik tog pozorišta Aleksandar Milosavljević uoči proslave Dana SNP-a i 150 godina postojanja te kulturne ustanove.



Osvrćući se na proteklu godinu i još uvek aktuelnu pozorišnu sezonu, Milosavljević je kao uspešne posebno istakao dramu "Seobe", operu "Mileva" i balet "Mileva Ajnštajn" čija je premijera zakazana za 28. april, ali i "Pikovu damu", "Krcka Oraščića" i dramu "Zojkin stan".

"Da smo samo ovih pet predstava izveli, to bi već bilo veliko, ali mislim da je to znak da uspevamo da se nosimo sa krizom i uspevamo da s razlogom budemo ponosni što smo baš Srpsko narodno pozorište", dodao je Milosavljević na konferenciji za novinare.

Mi smo ponosni na tarabe iz vremena Prvog srpskog ustanka, ali nismo svesni koliko su institucije koje traju 150 godina, a nismo najstarija institucija kulture u ovoj državi, dubok koren kojim je ovaj narod, ili narodi, vezani za ovo podneblje, naglasio je Milosavljević.

"Tradicija može da bude teška, ali ja je lično doživljavam kao snažan i vrlo dobar podsticaj“, rekao je Milosavljević i dodao da je "svestan prošlosti i vrlo ponosan na nju, ali da je ta prošlost podrška za budućnost".

U SNP-u je započet proces restrukturiranja, što će u narednom periodu doneti i novu organizacionu strukturu, koja će nas, kako je rekao Milosavljević, "i na tom planu, približiti Evropi".

Prema njegovim rečima, jedan od modela prevazilaženja manjka novca je koprodukcijska saradnja, koju SNP ima već nekoliko sezona i koja će se kao model nastaviti.

Milosavljević je dodao da SNP ima dobru saradnju sa gradom Novim Sadom i da tri godine zaredom dobijaju subvencije iz gradskog budžeta.

Dodeljene medalje

Povodom Dana Srpskog narodnog pozorišta danas su dodeljene zlatne, srebrne i bronzana medalje "Jovan Đorđević", godišnje nagrade, pohvale i zahvalnice organizacijama i medijskim saradnicima tog pozorišta.

Zlatne medalje "Jovan Đorđević“ dobili su prvak opere SNP-a Branislav Vukasović, koreograf Krunislav Simić, balerina, koreografkinja i rediteljka Sonja Vukićević, kao i kompozitorka Aleksandra Vrebalov.

Balerina Sonja Vukićević izjavila je Tanjugu da joj priznanje naročito znači zbog, kako je rekla, "hrabrosti upravnika da je pozove u SNP i da predstave radi na svoj, inventivan, drugačiji način, kao i to što je publika prihvatila“.

Sonja Vukićević je u protekle dve sezone u SNP- kao rediteljka i koreografkinja hora, radila na "Karmini Burani" Karla Orfa, kao i na "Rodoljupcima“ Jovana Sterije Popovića, za koju je osmislila režiju i scenski pokret.

Kompozitorka Aleksandra Vrebalov rekla je Tanjugu da je za nju lično ova nagrada ogromno priznanje, jer je to, pre svega, nagrada za najveće delo koje je do sada napisala, a za kompozitora je i inače opera najveći izazov".

Ona je dodala da je zlatna medalja priznanje i za ceo tim koji je radio na operi "Mileva"

Matica srpska, Gradska biblioteka Novi Sad, Narodno pozorište iz Beograda i Hrvatsko narodno kazalište dobitnici su specijalnih medalja "Jovan Đorđević".

Na idejama na kojima su utemeljeni smisao i postojanje Matice srpske zasnovana je prvobitna kulturna misija Srpskog narodnog pozorišta, ali je i naša aktuelna umetnička misija inspirisana idejama kojima zrači Matica, stoji u obrazloženju za dodelu priznanja toj kulturnoj, književnoj i naučnoj instituciji.

"Gradska biblioteka Novi Sad naslednik je slavne Srpske čitaonice na čijoj je sednici iz 1861. godine osnovano Srpsko narodno pozorište", navodi se obrazloženju. Kako se dodaje specijalna medalja sa likom Jovana Đorđevića dodeljuje se Biblioteci "u znak poštovanja, zbog iskazane brige, svakovrsne pomoći koju je oduvek ukazivala“, saopštilo je SNP.

U obrazloženju dodele medalje Narodnom pozorištu iz Beograda stoji da je ta ustanova osnovana sa istim upravnikom i uz desetak vodećih članova novosadskog ansambla, te je bliska saradnja bila prirodna i neminovna, zahvaljujući pre svega ljudima na čelu ovih pozorišnih institucija: Jovana Đorđevića u Beogradu i Antonija - Tone Hadžića u Novom Sadu.

U saopštenju se dodaje i to da su "bez ozbiljnijeg rivaliteta - pozorišni umetnici beogradskog Narodnog pozorišta i novosadskog Srpskog narodnog pozorišta ustrajavali složno u svojoj misiji: da srpskom narodu prirede pravi pozorišni život“.

Srpsko narodno pozorište i Hrvatsko narodno kazalište povezani su od 40-ih godina 19. veka i u vekovnoj saradnji sarađivali su na različite načine - razmenjivali su izvorne domaće, kao i prevedene strane dramske komade, usklađivali repertoare i ostvarivali obostrana gostovanja glumaca, pevača, reditelja, koji su tokom karijere često naizmenično bili članovi jedne ili druge pozorišne kuće, navodi se u saopštenju SNP-a.