"Na Subotičane koji su pokušali da se ubiju uticalo je emocionalno stanje, ali i socijalni faktori, kao što su nezaposlenost, besparica, raskidi", objašnjava dr Zoltan Šagi, neuropsihijatar u subotičkoj Opštoj bolnici, na tribini "Da li smo zaista prvi", koju je u cilju edukacije mladih organizovala Fondacija "Danilo Kiš". "U našem gradu postoje porodice u kojima je u svakoj generaciji neko izvršio samoubistvo i to je za naš mentalitet postao obrazac, model za rešavanje problema."
Zbog čega je to tako, decenijama je enigma za lekare, psihologe, sociologe, antropologe... Teorija ima raznih, od "melanholije" ravnice, ruže vetrova i drugih klimatsko-geografskih faktora koji utiču na psihu ljudi. Neki pak smatraju da je u pitanju i istorijsko nasleđe, jer je u Austrougarskoj carevini samoubistvo bilo povezano sa pitanjem časti i dostojanstva, a najčešće su se ubijali oficiri i viša klasa. Psihološko imitiranje, kao i geni, prouzrokovali su visoku stopu suicida u Austriji, južnoj Mađarskoj i na severu Srbije.
Činjenica je da je u Vojvodini manjinski mađarski živalj skloniji suicidu, ali su takav način "rešavanja problema" primili i oni dinarskog i krajiškog mentaliteta-kolonisti.
Ono što, ipak, najviše zabrinjava jeste to što se na suicid odlučuje sve više mladih ljudi, gotovo trećina samoubica je mlađa od 30 godina, a 15 odsto su tinejdžeri.
"Mladi danas često imaju malo samopouzdanja i samopoštovanja, skloni su depresiji, sa problemima identiteta, merila vrednosti u društvu su poremećena, a svakodnevica prepuna neprijatnih situacija", kaže psiholog Maja Stoparić. "Ipak, spremni su da dođu na psihoterapiju, da prihvate pomoć, da nauče da zavole sebe... Kada je u pitanju adolescent, neophodno je da se u terapiju uključi i porodica."
Samoubistvo ili pokušaj samoubistva mladih je njihov vapaj za ljubavlju, a topla ljudska reč i poštovanje mnogo pomažu u sprečavanju tragedije.
Vesti iz Vojvodine
Komentari na vestima
Greške koje su nastale