VojvodinaCafe - Sav mogući otpad odlazi pravo u Dunav
  • Sav mogući otpad odlazi pravo u Dunav

    U Dunav se u Novom Sadu, iz pet glavnih kanalizacionih cevi svakog sekunda se izlije oko kubik i po neprerađene kanalizacije, koja u sebi, prema rečima stručnjaka, sadrži teške metale, a nisu isključene ni neke radioaktivne supstance. O smradu koji se okolo širi izlišno je i govoriti.



    Za vreme niskog vodostaja, kada su kanalizacione cevi iznad nivoa reke, narečeno izlivanje je i golim okom vidiljivo, a dva izliva u širem centru grada, kraj Spomenika žrtvama racije i pod Železničkim mostom, neretko su prvi utisak koji turisti s brodova steknu o vojvođanskoj prestonici.

    Ni Dunav ne može sve da proguta

    U JKP "Vodovod i kanalizacija" kažu da su svesni problema, ali da njegovo rešavanje, koje uključuje izgradnju jednog centralnog prečistača i nekoliko manjih, iziskuje oko sto miliona evra, koje to preduzeće, kao ni Grad Novi Sad, u ovom trenutku ne može da obezbedi.

    "Trenutno se u Novom Sadu kanalizacija prečišćava samo mehanički, što znači da se krupan otpad zadržava na rešetkama, a sve ostalo ide u Dunav. Nažalost, prilikom niskog vodostaja, čak ni takvo prečišćavanje nije moguće", kaže za Novine novosadske Jovan Šućov, rukovodilac Sektora kanalizacije u pomenutom javnom komunalnom preduzeću. On dodaje da grad, ipak, "ima sreću što se nalazi pored tako velike reke", koja ima potencijal da proguta sve što se u nju izlije.

    Ipak, profesor Milan Matavulj sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu upozorava da ni sam Dunav više nije tako moćan, što zbog sve manje količine vode, što zbog činjenice da su gradovi uz reku sve naseljeniji, te da je neophodno u što kraćem vremenskom roku prizvati se pameti i porazmisliti o budućnosti onih koji će i posle nas naseljavati planetu, makar "ovaj njen ćorskokak".

    "Kanalizacija koju ima Novi Sad projektovana je za jedno prošlo vreme, kada su potrebe bile daleko manje. Sada je neophodno izaći u susret novim potrebama, pre svega imajući u vidu sve veću naseljenost i sve niži vodostaj Dunava. Mi vrlo brzo nećemo više imati reku koja je sposobna da „skuva“ sav otpad koji se u nju svakodnevno izliva. Ukoliko svi nadležni to ne shvate ozbiljno i vrlo brzo nešto preduzmu, nećemo dugo čekati dan kad će se Panonijom valjati talasi otvorene kanalizacije. Zbog toga je više nego neophodno ugraditi prečistače. Znam da je novac teško obezbediti, ali u rešavanju ovakvih problema novac nikako ne sme da bude izgovor", jasan je profesor Matavulj.

    U međuvremenu se, prema njegovim rečima, barem smrada možemo rešiti vrlo jednostavno i bez velikih ulaganja, tako što bi izlivne cevi bile produžene do najnižeg zabeleženog vodostaja Dunava, čime bi kanalizacija odlazila direktno u maticu reke. ‒ To bi bilo jedno, više estetsko rešavanje problema, ali privremeno bi, makar ljudima koji žive u blizini, moglo olakšati život i osloboditi ih smrada. Nažalost, smrad je ovde najmanji problem. Mnogo veći problem je to što je svest ljudi koji upravljaju gradom na izuzetno niskom nivou, pogotovo kada je reč o ekologiji. Iskreno, ja mislim da svako od njih čeka da problem pređe u ruke nekog drugog. U ovom slučaju, verovatno računaju na to da će i sav taj otpad niz Dunav otploviti, pa da će se rešavanjem problema baviti oni koji žive nizvodno. Ali, to nije moguće, jer to je problem svih nas i naše dece. Dobro je što postoje brojni standardi Evropske unije, među kojima i oni o prečišćavanju otpadnih voda, pa se nadam da će se i ovdašnji političari time morati pozabaviti. Jer, kao što je uglavnom uvek i bilo, ovde kod nas niko ništa nije radio sve dok ga "baba" iz Evrope nije na to nije naterao – kaže profesor Matavulj, dodajući da je Srbija jedna od retkih zemalja koje nemaju pomenuti prečistač i koje se prema svojoj najvećoj reci odnose tako bahato.

    Silna priča o Centralnom prečistaču, rezultati - nula

    Centralni prečistač otpadnih voda važi za kapitalni projekat gradskih vlasti još od 2009. godine, kada je, kao takav, istaknut i na zvaničnoj gradskoj prezentaciji, a Igor Pavličić je u nekoliko navrata najavljivao početak radova na njegovoj realizaciji. Iz kabineta gradonačelnika Novog Sada stigla nam je stara, više puta istrošena fraza da je, kada je reč o prečistaču, "u toku" izrada projektno-tehničke dokumentacije, to jest "urađen je idejni projekat i trenutno je u fazi ishodovanja saglasnosti od Pokrajinske revizione komisije". Takođe je, kažu u Gradskoj kući, u fazi izrade i plan detaljne regulacije za ovo područje. Među ostalim preduslovima koji treba da se steknu za izgradnju prečistača, kako nam je rečeno, je i to da se svi izlivi kanalizacije dovedu do jedne tačke, na kojoj će se dešavati prečišćavanje.

    U Gradskoj kući kažu da su za finansiranje ovog projekta mogući različiti modeli, to jest, delom grad, delom JKP „Vodovod i kanalizacija“, a delom kroz međunarodne IPA i druge predpristupne fondove, odnosno putem kredita međunarodnih razvojnih banaka. Javno-privatno partnerstvo, kako nam je rečeno, odnosno ulaganje sa velikim međunarodnim partnerima, takođe je jedan od mogućih načina finansiranja izgradnje prečistača otpadnih voda. U Gradskoj kući ne navode optimalan rok za izgradnju prečistača, ali su, ako je za utehu, barem svesni njegove neophodnosti, makar da bi se ispunili "zahtevi Evrope".

    "Novi Sad, kao grad na Dunavu, prihvatanjem Dunavske strategije ima obavezu izgradnje prečistača otpadnih voda, a takođe i zakonska regulativa Evropske unije propisuje da se biološko opterećenje vode mora smanjiti na određenu vrednost i, konačno, da se mora vršiti potpuno prečišćavanje do smanjenja opterećenja na minimalne vrednosti", kažu za NNS u kabinetu gradonačelnika.

    Prema rečima Jovana Šućova iz JKP "Vodovod i kanalizacija", realan okvirni rok za izgradnju centralnog prečistača otpadnih voda bio bi do 2025, odnosno 2030. godine, od čega je najmanje deset godina potrebno za takozvane “prethodne radove”, što uključuje izgradnju i rekonstrukciju kompletne kanalizacione infrastrukture. Političari često imaju potrebu da pričaju kako će nešto biti urađeno jako brzo, i na političkom nivou se i odluka o izgradnji prečistača može doneti maltene preko noći. Ipak, ukoliko bi to bilo urađeno tako na silu, to bi nama predstavljalo omču oko vrata, jer bi bilo jako teško pokriti troškove rada takvog postrojenja, pa bi se, najverovatnije, oni morali pokriti preko računa za vodu, odnosno iz džepa građana – kaže Šućov.

    Fekalije koje se izlivaju u Dunav su još i najmanji problem. Mnogo veći problem predstavlja otpad najrazličitijih vrsta, od industrijskog do bolničkog, od teških metala do ugljovodonika, što je sve izuzetno toksično. Čak ni atmosferske vode, koje se u reku izlivaju preko kanalizacije, više nisu bezbedne, jer se u njima nalaze, između ostalog, i svi otrovi kojima se prska voće i povrće, kaže profesor Matavulj.

    021
    Komentara Pošaljite komentar

    Kliknite ovde da biste se ulogovali