Njive po Vojvodini se prodaju u bescenje

Iako se ubrajaju među najkvalitetnije u Evropi, oranice u Vojvodini prodaju se za male pare. U Banatu hektar košta 2.000 evra, u Bačkoj 8.000, a u blizini Beograda do 10.000 evra. Najplodnija žitnica Evrope, međutim, daje daleko manje prinose od posnijih brazdi. Dok mi po hektaru dobijemo oko 3,5 tone pšenice, Holanđanin požnje tri puta više.



A samo za koju godinu stranci će steći pravo da ravnopravno kupuju poljoprivredno zemljište Srbije.

I to, ako je suditi po važećim cenovnicima, za upola manje para.

Srbija ima 4.218.000 hektara obradivih površina. To je oko pola hektara po svakom stanovniku. Država i preduzeća su vlasnici desetine obradivih površina, a sve ostalo je u rukama farmera.

Oni, međutim, po pravilu gazduju "mrvicama". Čak 60 odsto vlasnika zemlje poseduje do tri hektara, a svega 0,5 odsto ima posed veći od 20 hektara. A cene su još daleko od evropskog proseka.

"U Vojvodini, najjeftinija je zemlja u Banatu. Hektar se može kupiti za 2.000 evra", kaže Nedeljko Malinović, direktor agencije Legat.

"U Bačkoj je hektar oko 8.000 evra, a u Sremu, zbog blizine Beograda od 8.000 do 10.000 evra. Nedaleko od industrijskih zona, hektar je skuplji, jer se očekuje da će biti preimenovan u industrijsko".

"Stranci se interesuju za cene zemljišta, ali ih zanimaju velike parcele, ne ispod 1.000 hektara. Mislim da treba dozvoliti strancima da kupuju zemlju, ali država mora da ograniči površinu. Inače, jedan šeik za milijardu evra može da kupi pola Vojvodine".

S druge strane, prosečna cena hektara u Evropskoj uniji je 20.000 evra. Ali, idu i do 100.000 evra.

Što ima manje zemlje, cena je veća, pa je najskuplja oranica u Holandiji. Hektar se ceni i 75.000 evra. A po kvalitetu, kažu stručnjaci, teško se može meriti sa srpskom.

"Država ne vodi računa o zemlji i tako je godinama Srbija ima 1,5 miliona najkvalitetnije zemlje u Evropi, pa i svetu. To je černozem, idealna zemlja za žitnicu. Imamo i oko milion hektara gajnjače, koja je najpogodnija za voćarsko-vinogradarsku proizvodnju", kaže profesor Aleksandar Đorđević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Prema njegovim rečima, "U Srbiji je neophodno strukturu poljoprivredne proizvodnje prilagoditi tipu zemlje i klimatskim uslovima. Država mora da završi strategiju razvoja poljoprivrednog zemljišta, koja bi trebalo da bude jednostavna. Takođe, trebalo bi ispitati tržište i tako usmeravati proizvodnju"