Pocetak... - Blog - VojvodinaCafe Forum
Pogledaj RSS Feed

PinkyGirl

Pocetak...

Rating: 6 votes, 2.33 average.
Dodir tih prokleto slatkih usana...osecam ih po sebi.
Tako nezno i polako klize po meni, a cine da boli svaki milimetar koze.
Taj dodir kasmira sece kao zilet, ostavlja trag,trag koji gori...pece...
Koza mi bukti, a tako je hladna, strah se uvukao pod kozu, ledi mi krv u venama.
Strah da ce se neki pogled uperiti ka nama, da ce neki koraci prekinuti ovu bolnu idilu.
Osecam da njegove usne traze put do mojih.
Drhti i on, trese se pod mojim rukama.
Kao paralisana stojim, naslonjena na zid, zatvorenih ociju, kao da cekam presudu.
Osecam njegov dah, sve mi je blizi.
Usne se vec same drhtavo otvaraju...vrelina njegovog daha treperi mi pred licem...otvaram oci, spremna da posrnem, svesna da se gubim.
Padaju maske, rusi se moj kameni stit koji sam dugo gradila, a on ga je dahom kao vetar razneo.
Oko mene lebde komadici moje duse...mene same...nosi ih bujica mojih osecanja...i tada shvatam, vise me nema, vise necu biti ista.
Postajem jos jedna gresnica u nizu.
dajem mu svoje usne...neka me boli...neka me ubije...
Ne mogu...nisam jaka, nisam imuna.
Dajem mu sve, a nemam nista.
Kradem po neki sekund, minut, po neki pogled skriven u prolazu.
Osecam se ogoljena pred hiljadu pogleda koji osudjuju, kaznjavaju...
kaznite me, gresnica sam, volim ga, osudite me.

Dajte mi samo jedan tren sa njim...da izgorim na njegovim grudima, da se utopim u njegovim plavim ocima, da zalutam i nista ne cujem osim njegovog osmeha.
Onda me unistite.
Onda me vredjajte, kaznite, oduzmite pravo da vise ikada volim.

Samo mi dajte tren da zapamtim zvuk njegovih koraka koji postaje sve tisi...
dajte mi da upamtim tren kada odlazi njoj...siluetu koja se gubi u daljini...i onaj pogled kada se osvrne ka meni...samo jos jednom...
Kategorije
Ljubav

Komentara