Tišina

Buđenje je otvaranje odaja duše za probljesaje centralne mudrosti. Zakukuriču petlovi i uvode nas u predigru osvajanja mogućnosti da se istupi iz kolotečine živovanja. "Budan čovek pripada Logosu." Doživljaji su retkost, ali onaj ko tragove duha u sebi nije našnjuvao, ne može se mašiti poezije (ma kog vida umetnosti), a da delo ne učini nebitnim, zaludnim. "Tekst ima svoj original, odakle ga čovek prepisuje. Taj izvorni tekst sve su sami znaci. I ume da ga razreši samo onaj ko je postao osetljiv, i ta osetljivost nije pitanje nadahnuća, nego etosa. Za to ne treba talenat, nego istinitost, biti istinit je prva pretpostavka da bi neko saznao istinu"(Bela Hamvaš). U doživljaju čula su se posvetila. Delo je simvol tog posvećenja, slika doživljaja. Budnost. "Prizvano je iz sećanja iskustvo da je čovek, sušti, bezvreman"(Žarko Vidović). Nema govora o afirmaciji kljastog Ja. Delo je potpuna indiferencija opšteg i posebnog, ograničenog i svevremenog. Ako delo to nije, onda dela nema. Tek surogat. A danas se on najviše može unovčiti. Deventati, baveljati virtuozno, i sve podmetati ljudima pod nos - kakva besramnost. Ali, tu i nema dela, tek karijera. "Pesnik nema karijeru, pesnik ima sudbinu"(Igor Dolgopolov).
Najveće pesničke tvorevine ne pate od hirova razuma, zapravo u njima razum postaje sabran. Gde postoji delo kao znamenje sabranosti, Sabora Trojice U Jednom, postoji veličina. Živeti istinotražiteljski znači od života stvarati savršeno delo. Životno delo "... nije stvaranje, nego ponovno stvaranje nas samih iznad sebe"(Bela Hamvaš).