Tišina

Spavam u keliji pored crkve. Preko Ribnice zjapeće, crne rane brda: Ribnička pećina. Hiljade slepih miševa. Kažu, desetine retkih vrsta. Da mi Miketa (Tildžin sin) ne otvori vrata kelije uspavljivala bi me noćna muzika šišmiša.

Noćna muzika
u zjapilu brda: hor
budnih šišmiša
*
Na bogosluženju: predivni muški glasovi seljana što su pristigli na jutrenje. U meni tiho, pritajeno nadahnuće. Ježim se. Kasnije iznad pećine: žubor Ribnice. Poneki izdvojen, u dozivanju povišen, ljudski glas. Dole, pravo preda mnomcrkva, i kelija u kojoj konačih.
*
Mir. Nema ga u meni. Ova tišina spolja � čujem jače, brujanje u sebi.
*
Putujem: stazama samosavlađivanja.
Što su jači bolovi iz pete i prstiju, što se težina ranca uvećava iz koraka u korak, moje lice biva čistije, neprokuženo patničkim grimasama i bolnim kreveljenjem.
Ljudi zaziru od mene.
*
Približavam se crkvi i školi iz šume. Sa uzvišenja, kroz rašireno ručje stabala vidim dvorište. Sve mi je već poznato. Znam da sam taj prizor jednom odsanjao.
*
�Dobar dan� � čuh iza sebe dok sam pokušavao da se iskobeljam iz blatnjavog korita usahlog potoka, zapreten bodljikavim granama. Vladeta � pogosti me kafom i rakijom.

Hodam koritom
isušenog potoka
okupan kišom
*
Manastir Ćelije
Mati Antonina
Ta lepa žena, mirnog, prosvetljenog lica, nepoverljiva je i prekorna. Kako teče razgovor njena odbojnost i podozrenje kopne.
Na bogosluženju:
Stopala tonu u mermer. Sva snaga mi se u temelje starog, svetog zdanja slila. I molim se. I ježim se, i gorim. Viševekovni mir darovaše mi temelji prelepe bele crkve.
Ni na jednom duhovnom mestu nisam kao ovde udivljen opazio kako su preobilje duha i tišine zaplašteni besprekornom čistoćom.
*
O mom štapu
Posekao sam mladu stabljiku. Osakaćeno joj telo: za prijatelja i pruženu ruku pomoći mom telu. Pozleđenu joj dušu: za satrudnika i sagovornika mojoj duši. Mlada stabljiko nek te suze moje umilostive. Oprosti.

Iz knjige �Na putu� Zosim Popac