I doživljaj i umetnički čin - Blog - VojvodinaCafe Forum
Pogledaj RSS Feed

Tišina

I doživljaj i umetnički čin

Ocenite unos
I doživljaj i umetnički čin religiozna su obeležja. Doživljaj je bljesak spoznaje. Ponovno rađanje. Rođenje u Duhu. Sa onim što je neizrecivo i nepoznativo, spajamo se na način neizreciv i nepoznativ, i to u jedinstvu koje je više od naše logike i od naše umstvene sposobnosti (Dionisije Areopagit). Na videlo svesti projavljuje se znanje s kojim se svako rađa i koje svako poseduje. U trenutku sagledanja očituje se i praslika čovekovog izgona i pada, dolazi do distingviranja elektroda duše, prepoznavanja razlika unutar bića. U istom trenu pored svetla sagledava se i tama. U žiži spoznanja čovek se uzvisuje do moći razlikovanja dobra i zla. Biva svestan slobode izbora između blagodati oboženja ili preegzistentnog ništa, nebića.
U doživljaju biva se namah nem. Zatim sledi popredmećenje sebe pred sobom. Taj rascep je dijaboličan, on potvrđuje tragičnost ljudskog bitija. Misterijsko koegzistira sa magijskim iskustvom i čak njime biva tumačeno. Dodir je magnoven, a onda se čovek ponovo surva u posrednost i tuguje. Ali, ne očajava kjerkegorovski. Jer, pesnik iščekuje novi bljesak. Nebesa se približuju zemlji u odgovor na visoke uzlete čovekovog duha. I upravo u tim susretima sa gornjim svetom nalazi se ispunjenje pravog čovekovog poznanja (Georgije Florovski).
*
Umetnički čin proizilazi iz naknadnog nadzora nad doživljenim. Umetnik sopstvo posmatra kao neko po-sebi-bivstvujuće. Zato je to čin krivotvorenja. Stvarati umetničko delo znači svoditi doživljaj na ljudsku meru. Melanholija na granici ovo-i-ono-stranog, ili kako je na jednom mestu pisala Julija Kristeva na granici osećanja i čula, biologije i jezika, asimbolije i vrtoglavo brzog značenja, melanholija je ta koja suvereno vlada nad ispoljavanjem. Jer, spoznanje je prepoznavanje u sebi lika Bogočoveka, ali umetnik mora da sačini vreme, čak i od bezvremja, to je njegova kob, i da onostrano uvede u oblik da bi uopšte bila moguća komunikacija koja bi u krajnjoj instanci da oživi sliku večnosti.
*
Doživljaj je saznanje Boga kao ličnosti, jer se drugačije i ne može sozercavati (Božja suština je nesaznajna), što se dešava u liturgijskom sabranju. Ali, moguće je i spoznanje Božjih energija, a onda je doživljaj bljeskovit, sagledanje, oslobađanje razuma u plimi premile svetlosti, blagodati svespoznaje. O kad bi mogao videti unutrašnju krasotu stvari! O kad bi mogao videti unutrašnju svetlost stvari okean svetlosti, u kome su potopljene sve stvari (Vladika Nikolaj Velimirović). Na izgled to podseća na optičku auru kao neposredni uvod u generalizovani epileptički gran-mal napad, tj. sinhrono, paroksizmalno pražnjenje neurona kore velikog mozga. Ali, ovde ne slede tonično - klonični grčevi. Nema smanjenja svesti, kao pri pti-mal absans napadima, niti je reč o vizuelnom fokalnom epi-napadu. Doživljaj je posvemašnje razumevanje bitija, sledi kontemplacija, umno udubljivanje u božanske tajne, jer svest se nalazi u ekscesivnoj ekspanziji. Neko će to stanje nazvati ekstazom. Jedinka pronalazi u sebi sliku Tvorca, postaje ličnost. Ali, baš tada je najbliža smrti.

Komentara

  1. Avatar od  New Time
    Stvarati umetničko delo znači svoditi doživljaj na ljudsku meru. - da, jedna od niti stvaranja...