Tišina

Savina isposnica. U ovećem udubljenju u steni sazidana je minijaturna crkva. Svetu tihost remeti drumska buka što se pokatkad nametljivo uspne uz strme staze, stene, i kroz krošnje stabala.
Smirenoumlje. Svladava me pospanost.
*
Spopadan od svakovrsnih insekata, preuzbuđen, snonevidan; smiruje mi dušu crkveno zdanje koje me kroz otvoren prozor zove u naručje; mlečni, Lunini dobrotoljubivi dodiri prineše mi snenost i smiraj duši otvorenoj. Manastir Vaznesenje.
*
Prijatna žena, lepog lika, društvuje sa mnom deo puta. Na kraju mi pruža ruku. U meni grešne pomisli i reč koja se ponavlja: volišanje, volišanje, volišanje . . .
*
Dve sveće usađene u zemlju. Nemirni plamičci. Vetar. Sašaptavaju se borići. Oteravam skakavca što mi je na glavu skočio i ugnjezdio mi se u kosi. Sa izvinjenjem. Tako su mene oterali iz manastira Vujan, sa izvinjenjem.
Ne stigoh da zapalim vatru. Sveće dogorevaju. Pokušavam da prebrodim distancu između srca i zvezda. Valjda će ih zainteresovati moja priča, ili ćutanje. Ili svetlost iz mojih očiju.
*
Spopadoše me mravci. Krećem ka manastiru Vraćevšnica. Pozdravljam boriće i dva crna mladeža na mestu gde su sveće dogorele.
Nestašni snovi
Skakavac zanoćio
u mojoj kosi

iz knjige �Na putu� Zosim Popac