Tišina

ŠETAČI

Provalija
Tišina
Na rubu ponora
kolona
Pogrbljeni gacaju
oprezno ljudi
blatom nedira
Broje korake-odjeke
svog stremljenja
Izvežbani šetači
na limbusu vremena

Bezdan
Tmina
Mrtvovidice zure
u njih sećanja
Tragedije izabrane
vedro iščekivanje
duše je let dar
za posvećene

Ponekad
od smeha umorni
tuže nad braćom
probuđeni
Gle kad uminu
glasovi šta pečali
Kao da vetar
prslinama struji

Jecaju
okamenotine namisli
Grobovi živi
Na rubu ponora
korak
do beskraja
šetači plaču
nad samima sobom
Kojima pod dugom
suze navru
naći će svoje oči


Zosim Popac