knizevnost

Zimski dan jednog autodestruktivca

Persira mi konobarica lokalne baze
gde ni toaletni ubrusi nisu taze.
Rakija, pivo i kafa domaca, gorca dabome, nikako sladja.
I za Vas majko, po volji...
A bircuz tih i prazan k'o da se opet slave svinjokolji,
samo s' tranzistora rodoljubive pesme sa one strane Drine.
Bojim se, da je bolje i to od tisine, od koje pobegoh...
Oh, hvala lafe ja cu to isto, samo bez kafe.

Opet standardno

Treba mi drustvo.... Ne trebaju mi filozofi-amateri,
glupavi promoteri u politikanskoj sferi, bezporocni vegani
ili talog-samani! Ah,ti talog-samani, ezotericne golje
sto tvrde da je sve zapisano na dnu solje.
Sokantno.... Sedite majko...

Opet standardno

Pricam joj o farmaceutskim kucama, ljudskim pravima.
Pricam joj o ljubavi, o prvoj tuci...
Slusa me dok uctivo glavom klima...
Boze, kako joj se ne smuci?
Zasto ne ustane, osamari me i izbaci iz kafane?
Zato samo trepce ocima,
istaknutim bojama zastave Republike Gane? Hvala joj...

Opet standardno

Ja bih da krenem!
Ovaj luster se uzasno leluja a i uzaludno curi jeftina struja.
A u stanu, po meni, hladnije za jedno desetak stepeni,
tisina, pune pepeljare i prazne flase.
Milina, dok pec akumulira kinesko cebe greje
Nema je vec sest meseci...

Opet standardno

Laku noc