Tišina

Ako može jedan savet,ne zamerite.Ne znam koliko se ozbiljno bavite pisanjem,tako da ne znam da li su omaške namerne ili ne.Poradite na ritmu pesme,ili bar redosledu,da dok se čita,bude jasnija i čitkija.
I još nešto,iz pesme saznajemo da je "Vaša poezija",mada je ispravnije da krenete sa Moja ćerka drži knjigu...i izmenite redosled reči.Znam šta ćete reći i slažem se(onda je to neka druga pesma),ali morate misliti na one koji čitaju i naravno,da sve to bude jasno i ispravno ispisano.Naravno,ukoliko Vam je stalo do onih drugih.Pozdrav.

Pesma pred vama je nastala upravo iz situacije u kojoj je moja ćerka čitala moju poeziju u trenutku kad nije znala da čita, poeziju koju sam pisao u vreme kada sam mislio da ću svoj vek životni provesti u samovanju. Ne postoji jasno i dobro ispisana pesma, jer ono što je za mene jasno i dobro za nekog drugog to neće biti, svrha poezije nije da bude jasna i čitka, jer to onda prestaje da bude poezija, prestaje da bude umetnost, ali ako stihovi u čitaocu bude doživljaj o kome je pesnik hteo da posvedoči, onda je pesma upravo takva kakva je trebala da bude. Kad bih pisao stihove da se dopadnem većini verovatno bih živeo mnogo komfornije nego što to mogu da priuštim i verovatno bi se moje pesme pevale na estradi. Da, ozbiljno se bavim pisanjem, jer pisanje je moj život. Ako želite da saznate koliko je to ozbiljno ukucajte na You Tube - Zosim Popac i pogledajte emisiju koju je TV Sat snimila i emitovala 2009.g.povodom nagrade koju sam dobio na festivalu poezije u Smederevu. U svako slučaju hvala za komentar, jer i to je znak da su moje pesme u Vama nešto probudile.