Tišina

Jao, kako ispucavanje kojekakvim rogobatnim izrazima! Mora da pesnik smori i samog sebe dok napiše, a kamoli onoga ko bi da pročita.

Pesma, kao i svako umetničko delo, odraz je doživljaja, spoznanja same iskre iz koje je nastalo i iz koga se očituje postojanje. Pisanje je kao porađanje, težak i mukotrpan posao koji retko da kraja uspeva, te se ono što iz sebe iznedrimo najčešće javlja pred svetom nedostatno, rogobatno, ružno. Tek po nekad, a možda i samo jednom ili u nekoliko mahova, naše delo zaživi u punom sjaju i lepoti. Ali, stil nije presudan, presudna je energija doživljaja koja se u delu oseća ili ne. I kad stane biće pred neko delo, bilo ono stilski savršeno ili ne, ako je iole senzibilna ličnost, osetiće energiju doživljaja makar mu se izgled spoljašnji dela ne dopadao. Ali, svako delo je ogledalo. Samo od čoveka koji pred delom stoji zavisi šta će se u delu očitovati. Zato vrhunsko delo ne mora da bude stilski gledano perfektno, ali je zato sofisticirano ogledalo - emituje taman onoliko koliko čovek pred njim može da da.

Vaše delo je ogledalo Vaše duše. Ne krivite senzibilitet čitaoca kad stihove doživi kao gomilu rogobatnih i tendenciozno nabacanih izraza. Zavirite u svoju dušu, tamo leži odgovor. Svako nosi svoj krst, Vaš je očito težak, a put pročišćenja trnovit i pun košmara. Da li je senzibilitet čitaoca kriv kad to oseti, a ne oseti toplinu i emociju? Pošto je moj komentar bio krajnje dobronameran, neću odgovoriti na Vašu repliku, kao ni na pp koji ste mi uputili u svrhu odbrane svog umetničkog dela i srozavanja moje sposobnosti da osetim i izrazim svoje mišljenje sa stilom. Dobro znate da ste svojim komentarima vrlo perfidno zavili svoj ego u celofan. Malo više opuštenosti, topline, skromnosti, verujem da bi oplemenilo i pročistilo Vašu dušu, a samim tim iznedrilo mnogo lepše i kvalitetnije rime. Kad to osetim u Vašoj poeziji, vrlo rado ću prokomentarisati javno i biće mi drago zbog Vas.

Srdačan pozdrav.

Jedino u Vašem poslednjem komentaru, koji se po tome razlikuje od ranijih, nema zluradosti. Ali, tumačiti nečiju dušu, a de nemate uvid u život, celokupno delo i ličnost bića, znači činiti veliki promašaj, ili da kažem jezikom pravoslavlja - činiti greh. Od Boga Vam prosto.

Nikad nije bilo zluradosti, samo Vi to tako doživljavate jer niste spremni da čujete mišljenje koje Vam ne prija. Ja sam komentarisala pesmui njen uticaj na čitaoca/mene, nisam analizirala ni Vašu ličnost, ni Vašu dušu, niti želim. Samo sam rekla da, svako nosi svoj krst, da je Vaš očito težak, kad pesma emituje energiju košmara i preispitivanja, a ne opuštenu, laganu emociju prema "bezimenoj". Šta je tu loše? Vi ste mene, samo zbog pogrešnog doživljaja mojih reči, okarakterisali kao osobu bez iole senzibiliteta, bez stila u izražavanju, rekli mi da se ne javljam da komentarišem ako nemam argumenata, jer kritičari Vaše pesme smatraju umetnošću. Vrhunac je da tražite oprost od Boga za moje grehe (jezikom pravoslavlja "oprosti joj Bože, ne zna šta radi"). Ja sam samo komentarisala kako sam doživela energiju Vaše pesme/pesma, a vi ste ocenjivali i degradirali moju ličnost. Ko je od nas dvoje počinio greh, dragi zosime?

Sebe smatrate umetnikom, svoja dela umetničkim, onda se tako i ponašajte. Prihvatite da ne možete čitaocima nametnuti doživljaj, pustite da se umetnost brani kvalitetom, ne morate Vi, a posebno ne ovakvim metodama. Izvinite ako sam Vas svojom iskrenošću uvredila, nisam osoba koja se šlihta, jednostavno ne umem i ne želim, ali nisam zbog toga po difoltu ni zlurada, ni neprijatelj.

Najiskrenije Vam želim sve najbolje.

Iza svakog retka koji sam napisao stoji moj život, bukvalno. Moje knjige, moja dela, odavno žive sama u svetu, takva kakva jesu. O njima su sud izrekli vodeći srpski pesnici i važni ljudi iz sveta umetnosti i obeležili ih u ovom vremenu. Objavljene su u eminentnim izdavačkim kućama Srbije, elitnim književnim glasilima, pesme su prevođene na više jezika i nemam ja šta više da ih branim. Možda samo nije trebalo da ih gurnem u ovaj virtuelni svet, kao i sam što sam otvoreno nastupio. Ime Zosim, Zosim Popac, nije ime iza kojeg krijem svoju ličnost. To je ime mog ponovnog rođenja, rođenja u duhu. I svako ko me poznaje zna da je Zoran Popadić Zosim Popac i da je Zosim Popac Zoran Popadić. I slika avatara je moja fotografija koja je iskorišćena za korice moje poslednje knjige. I ko zaista želi da vidi ko je Zosim Popac, dovoljno je da ukuca to ime na google pretraživaču. Ali, ja ne znam ko ste Vi, Sajonara. Na jednom mestu pišete: "Malo više opuštenosti, topline, skromnosti, verujem da bi oplemenilo i pročistilo Vašu dušu, a samim tim iznedrilo mnogo lepše i kvalitetnije rime"- kakva apsurdna konstatacija, da biste potom odmah ustvrdili da ne tumačite moju dušu i ličnost. Protivrečite sami sebi. Vaši komentari: "00", "Bože sačuvaj me ovakve poezije" i gore napisani, daleko su od dobronamernih i svakako su neukusni, a još manje su argumentovani. I ja sam se ovde upustio u razjašnjavanje s Vama samo zato što govorim o umetnosti i njenom tumačenju. Naravno da ne mislim da se svakom dopada moja poezija i prozni zapisi, ali ako ih komentarišete onda bar to činite sa stilom. Uostalom, pesme ne ostavljam na ovom sajtu zato što mi je potrebno nečije mišljenje i sud o njima. I još jednom oprostite za grubost koju sam prema Vama ispoljio. Čitava ova rsparava je izlišna, i mislim da je trebalo da se odvija na ličnom planu, kroz privatne poruke. U svakom slučaju, ovim, i na ovom mestu, stavljam tačku na moje komentare. I ja Vama, zaista želim svako dobro, kao što svakom živom biću želim dobro, jer moja misija u ovom svetu je da život čuvam i o njemu svedočim.

"Nebrojenih sastanaka naših
gramatiku znam

Gde-sam ko-si gde-si ko-sam
ravnodušno kogdeka..." 10+ itd