Tišina

zosim kaže:

04.XII 1990. UTORAK

Veliki Ljigavac - može li se njemu pripisati "otmeno samoobuzdavanje: jer u suprotnom slučaju on bi hvalio samog sebe, što vređa dobar ukus".

Za uobličenje misli i osećanja koja su nas obuzela u doživljaja u pisanu rukotvoreniju, potrebna je distanca, suton i zalazak doživljenog, da bi se u jarkim, crvenonarandžastim odbljescima zalazećeg s ogledala nebeske ravnodušnosti, naslutilo njegovo rođenje.


05.XII SREDA

Reči - zatrpavaju me svojom grajom, zadirkuju, u onemelosti ne mogu im se suprotstaviti, na nešto mi ukazuju, ali ja ih ne čujem, ništa mi ne znače. Da mogu glasom bar da ih obeležim pa nek se rasprhnu u besmisao razjurene hladnoćom svestodsutnosti.


06.XII ČETVRTAK

Često laž u ljudskim ušima, odzvanja istinitije od same istine, te bi tad reći istinu zazvučalo krajnje smešno.