Tišina

zosim kaže:

18.VII 1991. ČETVRTAK

Gušenje od bezobličja
u krvi
krv
krv
krv
osećam
Mirišem
nadolazeću histeriju
bola


26.VII PETAK

Mora se posedovati zaliha bola, jada, tuge, da bi se u kratkim trenucima ispunjenja težnji i dohvatanju zadovoljstva, mogao biti srećan.

28.VII NEDELJA

Retki su trenuci usredsređenja. Ostalo je strka i graja poludorečenih misli, nezapaženih zapažanja, ovo-o-onom u poluizrečenosti umešano sa ono-o-ovom i ono-ovo-sad-o-pre-i-nado lazećem, lazi, plazi, buuuuuuuuuu. Ka. U glavi. Koncentrisan. Kad sam tužan. Sad. Sam ne-tužan. Tužna kon-centracija. Koncentrisana tuga u zaboravnosti do sledeće prilike ras-kon-centacije. Tako da sam stalno tu-žan, ža-mor-u-tu-zi. Volim je, osećanje neophodnosti, tačka usredsređenja. Sreća-što-te-ima-a-nemam-te: izvorište tuge i dugoprebivajuće glasovamisliđubrište sređujuće koncentrisanosti. Brrrrrrrrr. Groznica.