Ka Slobodi...

U Lenjinovoj stolici, na tom plenumu, sedeo je Lav Borisovič Kamenjev, i kada je Grigorij Jevsejevič Zinovjev predložio da se Lenjinov dokument ZANEMARI zbog navodne Lenjinove neuračunljivosti - Kamenjev ovo podržava. Takođe, među prisutnima bilo je još Staljinovih "simpatizera", te Staljin dobija od partije samo UKOR i preporuku da prihvati kritiku i da se ubuduće ponaša doličnije. Ono što je Staljina spaslo je njegova dobro odglumljena skromnost, ali i činjenica da su se Zinovjev i Kamenjev zgražavali od mogućnosti da Lenjina nasledi Lav Nikolajevič Trocki, koga su baš mrzeli. Mislili su da će ovom "uslugom" Staljinu, doći do vernog saradnika u savezu protiv Trockog. Sve ovo je možda ključni trenutak u Staljinovoj budućoj karijeri apsolutnog diktatora, jer je on izvukao pouke sa dalekosežnim posledicama. Zinovjevu i Kamenjevu "zahvalio" se dvanaest godina kasnije, kada su na prvom velikom, staljinistički "montiranom" sudskom procesu, OSUĐENI NA SMRT!
Do dana današnjeg mnogi su se bavili psihologijom Staljina, Hitlera, Lenjina, Mao Ce-a i ostalih monstruma koji su istrebljivali ljude zarad "višeg interesa". Možda bismo još više razumeli odakle ovim mračnjacima ideje, ako pomenemo još neke "bisere" jedne ogavne životne filozofije, ukorenjene u čovečanstvu od davnina - filozofije koju je možda ponajbolje objasnio njen zagovornik Nikolo Makijaveli u svom čuvenom delu "Vladar". Zato ćemo u ovoj priči o Staljinu najpre malo "posetiti" svet koji nam Makijaveli predočava u "Vladaru", a posle toga i objasniti još dublje psihopatologiju zvanu "Staljin".
Dakle, Nikolo Makijaveli je rođen 1469.godine u Firenci, u vreme kada su mnogi italijanski gradovi držali monopol u trgovini raznovrsnom robom i gde je i njegova porodica, poput mnogih drugih, učestvovala u raznovrsnim mračnim događajima svoga grada i vremena. Stanovništvo ovih gradova je materijalno ojačalo i odmah potom se rado upuštalo u igre moći, kako to već inače redovno biva. Kao mlad čovek, Makijaveli je sticao iskustva u raznim diplomatskim misijama jer je bio obrazovan, napredan i sposoban. Obzirom da je tada u Italiji bio pravi vrtlog političkih zbivanja, začinjenih renesansnom aromom, trebalo je biti zaista vešt da bi se u svemu tome čovek snalazio. A Makijaveli se odlično snalazio...
U to vreme Italija je bila i centar kulturnih zbivanja, a italijanski jezik se izučavao, uporedo sa ostalima, u većini država toga doba. Upravo tada (1513.godine), Makijaveli stvara svoje kontroverzno delo "Vladar". Mnogi su ga okarakterisali kao pravno-političku kreaciju i kao "fascinantno svedočenje o razlazu između VERE i SUMNJE, i MITA i REALNOSTI". Nije mali broj ni onih koji su zbog Makijavelijevih ideja o vladavini bezobzirnosti i odsustva morala - samog pisca poistovećivali sa Djavolom lično! Ovo i ne čudi, jer njegovo obrazlaganje tvrdnje da vladar ne može biti idealan (čemu su težili religiozno nastrojeni filozofi), već da ga moraju krasiti osobine čoveka lukavog, u politici i diplomatiji tvrdog, a u političkim "igrama" spremnog na sve - svakome kome su srcu drage apsolutne moralne norme, ove ideje liče na demonske.
Tako ćemo u "Vladaru" pročitati sledeće:
"...Vladara ne sme ništa drugo da zaokuplja, ni o čemu drugom da razmišlja, ništa da proučava osim načina ratovanja, vojne organizacije i discipline. (...) Između onoga kako se živi i onoga kako bi trebalo živeti, postoji raskorak, tako da čovek koji obično čini ono što bi trebalo činiti, pre će propasti nego se održati. Jer onaj koji u svakoj prilici hoće da bude dobar, među ostalima koji nisu dobri, pre ili kasnije mora propasti. Potrebno je, dakle, da se vladar koji hoće da se održi, navikne da ne bude dobar, pa da se time služi ili ne služi prema potrebi..."
Poput kasnijih darvinističkih koncepata, i Makijaveli govori o "raskoraku" između ideja humanosti i dobrote, tj. kako on kaže, između "onoga kako bi trebalo živeti" - i ideja surovosti i realnosti ljudskog života, tj. kako se izvoleo izraziti, "onoga kako se živi". Postavljajući jedino puki opstanak (u ekonomskom, političkom, pa i biološkom smislu) naspram moralnih ideala - Makijaveli se hladnokrvo odlučuje za ono prvo i daje savete u tom smislu.
Ako malo dozovemo u svest strahovite zločine svetskih diktatora kroz istoriju, vidimo da je ogromna većina njih počela svoje "karijere" upravo sa ovakvim idejama o vladanju, kakve nam Makijaveli sugeriše. Zapravo, ove ideje je, bar na prvi pogled, skoro nemoguće opovrgnuti materijalnim dokazima jer smo i mi danas, hteli-ne hteli, svesni "realnosti" (kako to današnji političari vole da kažu). Vekovima se čoveku sugeriše da su ljudi puni mana, zla svakakvog, i da se, ko god želi imati posla sa ljudima, mora suočiti sa neminovnošću neuspeha svojih humanističkih namera ako ne uvaži da je ljudsko zlo konstanta. Prosto rečeno, Makijaveli nam savetuje da na zlo, ako smo u poziciji vladara - odgovorimo adekvatnim zlom, radi nekog "budućeg dobra". Ovde se radi o tome da čovek sebi prisvaja pravo (koje po prirodi kosmičkih zakona pripada jedino Gospodu), da SVESNO i PROMIŠLJENO upotrebljava ZLO, zarad "višeg interesa". Može li zlo da donese dobro?
U kontekstu opstanka i napretka čovečanstva, zlo zapravo služi dobru, jer omogućava učenje na greškama i jasno razlikovanje jednog i drugog. Međutim, kada čovek sebi dozvoli da SVESNO upotrebljava zlo zbog sopstvenih ciljeva - ma kako oni visoki bili - taj čovek (ili grupa ljudi) ne može živeti u skladu - ni sa sobom, ni sa drugima. Kada je seme nesklada posejano, iz njega može da nikne samo još veće zlo. Ovo je zamka u koju su uhvaćeni i Makijaveli, i svi oni koji su koristili njegove principe.
Nije nimalo sporno da je Makijaveli dobro uvideo u kakvom stanju su ljudi. Spremni na svaku prevaru i podvalu, poprilično ogrezli u lošim postupcima, i prevrtljivi u epskim razmerama. I nije sporno da vladar, čiji su podanici ovakvi ljudi, mora imati u vidu svu zlobu u beslovesnost koja može da ovlada čovekom. Ono što je veoma sporno kod Makijavelija je njegova hladnokrvna spremnost da veliča iste loše osobine kod vladara, pod izgovorom da se jedino tako može uspešno vladati. Zapravo, ovde je reč samo o goloj vlasti i o opstanku na njoj!
Svedoci smo da današnji "vladari", skoro do poslednjeg slova, postupaju po Makijavelijevim uputstvima. Možda se mnogi i neće sa ovim složiti, ali neka pažljivo posmatraju političare i videće da je ovo potpuno tačno.
Ponašanje velikih svetskih diktatora mnogi su objašnjavali njihovim ludilom, ili ko zna sve čime, ali dok još nisu "prolupali" i počeli da rade to što su radili, morali su se nasloniti na neku filozofiju koja bi im opravdavala buduća (ne)dela. Boljih od Makijavelija i kasnije socijaldarvinista, teško da bi mogli naći.
I tako, dok objašnjavamo ove podvale zdravom razumu i namerno navođenje ljudi da im najviši životni dometi ne idu dalje od "u se, na se i poda se" - nemojmo smetati sa uma da su nam danas za vratom "mačevi" bankarsko-korporativnog lobija. Nisu to oni mačevi kojima su nekada ljudima sekli glave, već su to životni stavovi koji su nam nametnuti prevarom, i koji prete da nas survaju u moralni ambis - skoro uvek sa fatalnim posledicama.