Kodovi Matrix-a (IC_b) - Blog - VojvodinaCafe Forum
Pogledaj RSS Feed

Ka Slobodi...

Kodovi Matrix-a (IC_b)

Ocenite unos
Približavao se Četrnaesti kongres partije u decembru 1925.godine, a ova trojica u "ujedinjenoj opoziciji" sve su se više "zaglavljivali u blato" napadajući Staljina lično, dok im je on vraćao kritikujući njihovu politiku kao pretnju revoluciji. I na samom kongresu, Kamenjev je pokušao da kritikuje Staljina, ali mu delegati to nisu dozvolili skandirajući "Staljin! Staljin!..." Prošlo je od tada skoro godinu dana i Staljin je rešio da privede obračun kraju. U jednom govoru obrušio se na Trockog i kompanjone takvom silinom, da je Trocki bio isprovociran i nešto kasnije uzvratio je poslednjim adutom: razaslao je jedan dokument o istoriji partije koji je sadržavao i one delove Lenjinove političke oporuke sa kritičkim osvrtima prema Staljinu.
U oktobru 1927.godine pred plenum Centralnog komiteta, skoro da je svako mogao biti siguran da će Trocki i Zinovjev biti isključeni iz rada ovog partijskog organa. Oni su već bili isključeni iz Politbiroa i zabranjena im je svaka državna funkcija. No Trocki je proširivši onaj pamflet smatrao da na ovom plenumu ima osnova da napadne Staljina. 23.oktobra došlo je do žestokog sukoba.
Trocki je ustao i vatreno osudio Staljina kao stvarnu opasnost za partiju i kao jedno "birokratsko čudovište" koje zastupa isključivo centralizam. Govorio je da se Staljina davno trebalo rešiti, još kada je i Lenjin to predlagao... da je Staljin po oceni samog Lenjina "pregrub", itd.
Staljin je sve ovo slušao i na kraju rekao:
"...Mislim da bi bilo neobično i uvredljivo kad bi opozicija, koja pokušava da uništi partiju, hvalila Staljina koji brani temelje lenjinističkog načela partije...Da, drugovi, grub sam prema onima koji neoprostivo i pakosno ruše i dele partiju..."
Gromoglasan aplauz Staljinu i "opozicija" je isključena iz Centralnog komiteta. Već sledećeg meseca, u januaru 1928.godine, Trocki je prognan u srednju Aziju, a godinu dana potom - u Tursku.



***

Da... Zaista nije u Britaniji tog međuratnog perioda bilo čoveka sa većim političkim konzervativizmom, nego što je to bio Harold Harmsvort, poznatiji kao vikont Rotermer. Međunarodni bankarski kartel, pošto je plasirao komunističku revoluciju u Rusiju, a odmah zatim nadigao dreku u javnosti zbog Lenjinovog (ne)uspeha - sada je vešto širio strah na Zapadu od aveti komunizma spremajući se za sledeći veliki rat. Taj strah su ozbiljno shvatili ljudi kao što beše Rotermer, te je u svom časopisu "Daily Mail" širio fašističke ideje i podržavao Hitlera i Musolinija. U Engleskoj je pomagao "Britanski savez fašista" (BUF), obasipajući Engleze idejama o tome kako su Italija i Nemačka "nesumljivo nacije koje danas imaju najbolje vlade u Evropi". 1934.godine odjednom su na momenat utihnuli njegova agitacija i fašistički članci u "Daily Mail"-u. Uzrok - jednostavan: ljudi jevrejskog porekla koji su svoje oglase štampali u ovom listu zapretili su da će preći u neki drugi list ako Rotermer nastavi sa fašističkom kampanjom. Zbog ovoga je Rotermer išao i da se žali Hitleru u Berghof, mada je to bilo besmisleno...
Naravno, svako može pomisliti da se ljudi, kao što je to bio vikont Rotermer, mogu pronaći u svakom narodu, te da i nije čudo što je i među Britancima živeo takav čovek. Ipak, ima tu nešto više. Kada se u "Daily Mail"-u od 21.septembra 1936.godine pročita kako je boljševizam veća opasnost za Britansku imperiju, nego što su to nacisti i da bi, kada ne bi bilo Hitlera, "sva zapadna Evropa uskoro tražila takvu ličnost" - teško se možemo "samoubediti" da je opšte britansko raspoloženje bilo mnogo drugačije od ovakvih tvrdnji. Bilo bi i čudno da je bilo drugačije, jer su Britanci, naročito oni iz više i srednje klase, bili naprosto "bombardovani" visoko tiražnim "Daily Mail"-om koji ih je trovao fašističkim pamfletima.
Čak se i komentator "Times"-a odvažio da opravda donekle vikonta Rotermera:
"... On je u Hitleru video iskrenog čoveka koji je pobedio komunizam u svojoj zemlji i čiji je program bio sada da preokrene versajski diktat. On nije u njemu gledao osvajača čije ambicije za prevlast u svetu neizbežno znače, ako ne sukob, a onda bar neprijateljstvo prema Britanskoj imperiji."
I po ko zna koji put se ovde uveravamo da je u anglo-saksonskom svetu bilo potpuno normalno (a i danas je) to što je Britanija imala kolonije i što je uništavala živote mnogih ljudi na svetu, dok je bilo ko, ko je imao iste takve ideje vezane za sopstvenu ekspanziju - mogao odmah računati na neprijateljstvo Britanske imperije. Svedoci smo danas POTPUNO ISTOG stava modernih britanskih političara, doduše preformulisanih za potrebe NEOKOLONIJALIZMA. Taj stav je danas očit na primeru krize u Ukrajini, gde je DOBRO SAMO ONO ŠTO ANGLOSAKSONSKI i ZAPADNOEVROPSKI ESTABLIŠMENT VIDI KAO DOBRO, dok sve drugo podleže SANKCIONISANJU I OSUDI! I onda, pre Drugog svetskog rata kada su podržavali Adolfa Hitlera, i danas (2014.g)kada podržavaju politiku ukrajinskih fašista - rade identičnu stvar: pohlepno se žele na bilo koji način približiti prirodnim bogatstvima u Rusiji, bez obzira na ljudske žrtve! To je pravi cilj međunarodnog bankarsko-korporativnog kartela još od kad su carskoj Rusiji 1917. "upriličili" Lenjina, Trockog i ostale "drugove", sa nadom da će im oni omogućiti prilaz ogromnim prirodnim resursima ove države. Relativni neuspeh ove "misije" doveo je do projekta "Adolf Hitler". I upravo smo ovde govorili o detaljima simpatija i finansiranja nacista u Nemačkoj od strane važnih ljudi iz sveta britanske politike i bankarstva.
Poznato je da je Hitler imao simpatizera i iz najvišeg engleskog društva, a jedan od najpoznatijih bio je princ od Velsa, kasnije poznat kao kralj Edvard VIII, a posle abdikacije se zvao vojvoda od Vindzora. U jesen 1937.godine, a posle iskonstruisane priče o tome kako je rešio da ostavi krunu zbog "žene koju je voleo", i kao zbog toga i abdicirao - vojvoda od Vindzora dolazi u Lajpcig, u Nemačku, i drži govor na jednom skupu kojim potpuno otkriva pravi razlog njegovog odlaska sa britanskog prestola:
"... Putovao sam svetom i moje vaspitanje pomoglo mi je da upoznam velika dostignuća čovečanstva, no ono što sam video u Nemačkoj, do sada sam smatrao nemogućim. To je nemoguće shvatiti, to je čudo, čovek to može razumeti tek kada spozna da iza toga stoji jedan čovek i jedna volja, Adolf Hitler..."
Početkom tridesetih godina uticaj monarha na britansku visoku klasu bio je veliki i kompleksan. Smatralo se poželjnim da se ugodi vladaru, te su Norman, Rotermer i slični nalazili moralno opravdanje za otvorenu podršku nacistima u pronemačkim stavovima, tada još princa od Velsa, a kasnije Edvarda VIII. Ovakvi stavovi Edvarda VIII uticali su i na oprezne nemačke industrijalce i poslovne ljude da prihvate nacizam kao regularnu političku opciju.

Updated 07.04.2014 at 07:44 by finosvesno (smanjena slova)

Kategorije
Nekategorizovano

Komentara