Kodovi Matrix-a (CI_a) - Blog - VojvodinaCafe Forum
Pogledaj RSS Feed

Ka Slobodi...

Kodovi Matrix-a (CI_a)

Ocenite unos
Iako ugnjeteni do krajnjih granica, Jevreji su u getima pokušali uvesti kakvu-takvu organizaciju. Organizovane su škole i bolnice, bilo je i restorana oslonjenih na crnu berzu, kafana...
Bilo je čak i noćnih klubova i kupleraja. Naravno, nama sa ove današnje tačke gledišta, ovo može izgledati krajnje groteskno i kontroverzno, obzirom na celokupnu situaciju sa Jevrejima tada u Poljskoj. Ovi "poslovi" obavljali su se uz svesrdnu pomoć Gestapoa, koji je uzimao veliki procenat od zarade, te tu zapravo leži objašnjenje otkuda se i ova vrsta "biznisa" našla u getima. Nesrećnicima u getu jedino je bilo na pameti da nekako prežive... Jedno vreme Nemci su dopuštali i da paketi prispeli iz inostranstva dospeju do zatočenih Jevreja, ali je to kasnije prekinuto pod izgovorom da može doći do "epidemije".
Ono što je Jevrejima u getima u prvi mah delovalo kao podnošljiv život, počelo se pogoršavati sa dolaskom novih sunarodnika iz Nemačke i drugih zemalja. U getima su postojale ponegde i fabrike, ali sada je zbog sve većeg broja stanovnika bilo teško naći neki posao, bez obzira što su Nemci čak ponegde dozvoljavali da Jevreji zbog posla izlaze i van geta. Jevrejski savet, kao glavno organizaciono telo u getu, pokušao je da tu i tamo otvori neke javne kuhinje gde se mogla dobiti činija supe. Ali, i to je išlo veoma teško, te se dešavalo da u nedostatku namirnica ta supa bude napravljena od ukuvanog SENA!
Smrt zbog neuhranjenosti i izgladnelosti sve je bila češća. Svakog dana na ulicama su se mogla naći tela umrlih, koji su obično bili svučeni potpuno jer su drugima trebali njihovi dronjci.
Strah od zaraze podjednako je počeo mučiti i Jevreje i Nemce: jevrejske nesrećnike jer su, kao i svi ljudi, želeli da žive - a Nemce zbog mogućnosti da potpuno izgube kontrolu oko planova za izolaciju Jevreja, sa realnom šansom da se zaraza proširi i na sve one van geta. Naslućivalo se da će se broj Jevreja u getima još povećati jer se Gering spremao da ukine odluku o zabrani deportacije (donesenu ranije iz propagandnih razloga), a invazija na Dansku, Norvešku, Francusku i Holandiju - samo je potencijalno još više uvećavala problem prenaseljenosti Jevreja u getima.
Desilo se da su Nemci, upadajući 1940. u još evropskih zemalja, ponovo nahvatali dosta Jevreja koji su svojevremeno bili izbegli iz Nemačke, odnosno emigrirali. Od 350.000 Jevreja koji su ovako došli pod Hitlerovu "šapu", čak njih 120.000 je već jednom ranije pobeglo od nacističkih hordi. Prvo što je Hajdrih uradio kada je sve ovo sagledao, bilo je da sve Jevreje iz novoosvojenih teritorija strpa u južni deo Francuske, tzv. "višijevsku Francusku", koja nije bila, po dogovoru o predaji Francuske, okupirana. Plan je bio sličan onome u Poljskoj, gde su Jevreji bili "zgurani" u "Generalni guvernman". Sa takvim idejama nacisti nisu pravili smetnje jevrejskim izbeglicama koje su htele da odu u južni deo Francuske. Međutim, 4.oktobra 1940.godine, kolaboracionistička francuska vlada u "višijevskoj Francuskoj" donosi statut o Jevrejima kojim je određeno interniranje jevrejskih izbeglica. Logori u Giru, Le Milu i Revsaltu brzo su dobili 40.000 jevrejskih stanovnika, lišenih slobode i građanskih prava. Hajdrih je u toku ovih događaja pokušao da "prokrijumčari" u neokupiranu francusku zonu preko 7.000 nemačkih Jevreja, od kojih su mnogi pomrli na putovanju. Francuzi kolaboracionisti su protestvovali zbog ove Hjadrihove podvale, te je on privremeno odustao od ove prakse.


***

"...Jer se može reći da su ljudi uglavnom nezahvalni, nepostojani, pretvorni; da beže od opasnosti i da su lakomi na dobit.Dok im činiš dobro, dušom i telom su tvoji. Skočili bi za tebe i u vatru i u vodu; dali bi ti imanje, ginuli za tebe, žrtvovali decu - sve to kada ti nije potrebno. Ali, kada se nađeš u opasnosti - okrenu ti leđa..." "Vladar", Nikolo Makijaveli, 1513.g.

U decembru 1929.godine proslavljao se Staljinov rođendan. U "Pravdi" se do tada objavljivao spisak članova Politbiroa azbučnim redom, ali sada je redosled promenjen kako bi se istaklo Staljinovo ime, kao ime nekog ko je smatran za "Lenjinovog prvog naslednika" i vođu partije. Sve se polako kretalo prema uspostavi lične Staljinove vlasti.
Proces izgradnje socijalističkog društva u propagandnim materijalima prikazivan je kao stabilan i uzoran. Istina je bila da je taj proces u stvarnosti bio NASILAN, DRUŠTVENO DESTRUKTIVAN i često HAOTIČAN.
U zimu 1927.godine isporuka žita u gradove naglo je opala. U novembru i decembru je bila samo na polovini količine iz 1926.godine. Uzrok je bio u kalkulisanju seljaka sa mogućnošću da dopru do proizvoda široke potrošnje, kada su skoro bili primorani da zadržavaju žito kao nekakav argument u pregovorima sa državom, u situaciji kada je proizvodnja dobara široke potrošnje prilično opala. Sumanuti komunistički privredni planeri su na papiru, u okviru Petogodišnjeg plana, zacrtali rast industrijske proizvodnje, posebno u oblasti teške industrije. Sada im je ova žitna kriza te planove ugrožavala.
Sve ovo je pokazivalo da se ekonomska politka u Sovjetskom Savezu nije temeljila na ravnoteži, već da je favorizovala veliki broj zaposlenih ljudi u industrijskoj proizvodnji i život u gradovima. Već početkom 1928.godine iz partije su se sve više čuli napadački tonovi usmereni ka "seljačkim špekulantima" i "kulacima", a u isto vreme su se snažno propagirali planovi o velikom rastu industrijske proizvodnje. U januaru iste godine uvedene su vanredne mere, temeljene na članu 107, Kaznenog zakonika o špekulantskoj aktivnosti, kako bi se od seljaka izvuklo što više žita i kaznili oni koji ga nisu hteli isporučiti.
Kako je 1928. polako nastupala, krenulo se i sa pokušajem ostvarenja Petogodišnjeg plana, sa naglaskom na teškoj industriji, a ne na robi široke potrošnje. Seljaci su bili ogorčeni jer se do potrebnih proizvoda teško stizalo, a partijski aktivisti su im stalno "istresali" svaku zalihu žita. Tu je Staljin pokazao poslovičnu surovost, rekavši prosto:
"Ne možemo dozvoliti da nam industrija zavisi od hirova kulaka."
Rezultat je bio da je na selu pokrenut pravi "klasni rat", gde su seljaci stradavali samo zbog sumnje da su "kapitalistički elementi". Partija je mobilisala siromašne seljake i poljoprivredne radnike da bi sprovela "društvenu revoluciju" na selu. Tzv. "shod", tradicionalna seoska skupština, iskorišćen je kao sredstvo za izolaciju bogatijih seljaka i protivnika državne politike, gde im je otkupna kvota za žito dizana na neprimerene nivoe. Ako su ovi i dalje opstajali u svojim shvatanjima, bili su proglašeni "kulacima", a masa ih je vodila kroz selo, javno ih ponižavajući mazanjem katranom i batinanjem.
Ovaj proces je najpre bio primenjen u uralskom i nekim sibirskim područjima, pa je Staljin ovo uništavanje i zloupotrebu seljaka cinično nazvao "uralsko-sibirska" metoda. Cela stvar se proširila kao požar, i u 1929 -toj godini "dekulakizacija" je postala službena politika! Započela je kolektivizacija poljoprivrede koja se sastojala u ukrupnjavanju sitnih seoskih gazdinstava i potpunom uništenju samostalnog tržišta poljoprivrednih proizvoda.
27.decembra 1929.godine Staljin poziva na beskompromisnu politiku "likvidacije kulaka kao klase". Poljoprivredna politika biva prožeta jezikom nasilnog klasnog ratovanja. Nešto ranije, u martu 1929., Vrhovni sovjet je potvrdio maksimalni industrijski plan. Sve ovo dovelo je do jednog procesa koji je fizički preobrazio Sovjetski Savez i koji je uzrokovao masovno iseljavanje ljudi sa sela u industrijske gradske centre.
Partija je svuda propagirala da je došlo vreme "proletarizovanja" sovjetskog društva. Jedan broj novopridošlih radnika brzo je postao članovima te iste partije, pa su sada stotine hiljada novih komunista preplavili stariju generaciju predrevolucionarnih boljševika. Tako je Staljin lagano iz kolektivnog sećanja istiskivao sve više detalja iz predrevolucionarnih i revolucionarnih vremena, a sve više svoju ličnost isticao u prvi plan.
Ni kultura, a ni umetnost, nisu bili pošteđeni. Nastupilo je doba tzv. "kulturne revolucije" koja je u suštini bila jedan oblik konstantnog rata protiv, kako su tada komunisti govorili, "buržujskih vrednosti i buržujske klase". I ovo je Staljin sve ranije osmislio. Još u martu 1928.godine u jednom rudniku uglja u južnoj Ukrajini, na montiranom sudskom procesu, optužena su 53 inženjera za navodnu "sabotažu i kontrarevolucionarne rušilačke aktivnosti". Većinu su proglasili krivim i poubijali. Odmah u aprilu Staljin je izjavio kako je ovaj sudski proces razotkrio "novi oblik buržoaske kontrarevolucije protiv diktature proletarijata".

Updated 07.04.2014 at 07:48 by finosvesno (Smanjena slova)

Kategorije
Nekategorizovano

Komentara