simke

da li jutros duvaju neki vetrovi ...

stalna podešavanja u mozgu su takva
da mi je uvek uključen autoplay
za sve tople i pozitivne misli i ideje ...

jutarnja svežina koja zna onako s' nogu da krene
više dođe kao neki test i svakodnevna nesvesna provera
da li su uključeni svi zaštitni sistemi ...

svakako da mogu pomoći vunene čarape
ali da li to znači da je potrebno biti ovca
kako bi nam stalno bilo toplo ...

ovde uvek ima nekih vetrova i raznih strujanja koja nas osvežavaju ili hlade,
ponekad naježe a ponekad lede i smrzavaju ...
jutarnja svežina je samo jedna
i u nju stižemo vreli kao životinje
iz nekih čudnih predela sna
pa kao jeleni na livadama isparavamo i pozdravljamo novi dan ...

otvorići prozor
pustiću sobni vazduh da izađe napolje
već je dobrano izmučen raznim kulerima i pasivnim hlađenjima po mojim šklopocijama
koje neprestano rade, kao avetne vetrenjače u magli ...
neka ga, neka ide, neka se pomeša sa svojom sabraćom
unutra ću pustiti jutarnju svežinu, da je malo ugrejem i zaštitim od dana koji dolazi sa razgoropađenim auspuzima i oznojanim i užurbanim ljudima ...
da je zaštitim od jutra koje bi je ganjalo mirisima bureka, pljeskavica i raznih drugih peciva i špecija,
koje se sele na stolove po raznim radnim mestima širom zemljice ...
jutra koje bi je ganjalo mirisima ustajale garderobe izvučene duboko iz ormara,
izvučene ni krive ni dužne a koliko do juče su se na njoj moljci udobno parili i leškarili ...
priznala mi je jutarnja svežina da joj ipak najteže padaju razni parfemi, dezodoranski, kolonske vode, odmašćivači, otpušivači i sva ostala blagorodna nam hemija kojom se izjutra mi ljudi onako silno neštedimice polivamo, zalivamo i kupamo ...

nemam pojma zašto sam krenuo u ovom pravcu ...
želeo sam da razmišljam o sasvim nekim drugim strujanjima ali su misli otišle mimo moje volje ...

staviću još jednu kafu
dotle ću dremati otvorenih očiju
i završiti ovo pisanije privremeno ...