Rocks & Roses - Zamalo - Blog - VojvodinaCafe Forum
Pogledaj RSS Feed

izabelitta

Rocks & Roses - Zamalo

Rating: 8 votes, 2.50 average.
xxx

Šta je, ljubavi, patos?
Otužno?
Njanjavo?
Sapunica?
Zjape zamke sentimenta.
Boli, zar ne?
I nisu to intelektualne smicalice,
dragi moj,
ne možeš razumom kroz to polje,
a da ne ugaziš u sranje.
Živ je pesak patnje.
Ljubavno blato leči, ali prlja.
Zaglibljeni tako u kalu sopstvenih nemoći,
kao u povampirenom mulju sasvim nestalog mora,
dok nas šibaju vetrovi izvesnosti
kao bičevi svega što se mora,
ličimo na košmarnu proizvolju
netalentovanog ekspresioniste
zalutalog u romantizam,
zbog kakvih zanosnih grudi,
ili osmeha, ili ma čega...
Suluda slika.
Ti si moj san na njoj.
Imaš moje usne na ustima,
i sav si priča napaljena i topla.
Iz ramena ti niče moje naslonjeno uho.
Ja sam ležaljka na kojoj tvoji nemiri
spavaju kao anđeli.
Moja kosa zapljuskuje te celog,
Ti zagrcnut, uranjaš u taj slap.
Grudi su mi dva vulkana iz kojih
kulja simfonija za srce i orkestar.
Andante seksato...
Naši pripijeni bokovi zaljuljan su brod,
onaj koji bi mogao ploviti zauvek.
Ali...
Nema mora na toj slici.
Reke nema.
Ni mosta sa kojeg bi mogli razvejati
kremiran san o romansi.
Mrak je.
Samo napor da se sagledamo
osvetli nas na tren.
Lajt-show želja i sećanja.
Sunce nismo zaslužili.
Nad nama pulsiraju dva ranjena srca.
Boli taj kič.
Na levoj strani slike, otvoren prozor,
ne smemo kroz njega pogledati.
Ostavljamo gripoznim pticama
mogućnost da se iza njega nastane.
Sa desne strane- vrata iza kojih plačem
uronjena u bade-mantil koji nije tvoj.
Nešto dalje, gomilica zgužvane hartije,
tvoj bezuspešni pokušaj da mi nešto napišeš.
Tužno je.
Nemamo ni zid, ni ram.
Ni hrabrosti da ih steknemo.
Nemamo ništa.
Čak ni tu sliku.
Jeftin sadržaj,
ali cena nepojmljivo visoka.
Odustajanje.
Gola tišina.
Nema oružja protiv neminovnosti.
Zaćutao zlatousti.
Dezertirala soldatuša.

Updated 16.08.2009 at 18:56 by izabelitta

Kategorije
Nekategorizovano

Komentara

  1. Avatar od  biterlemon
    I bilo kako odigrao/taj slet, makar i bez greske, opet se mozes strovaliti kroz liticu i dostici najvece dno, cak i onda kad pomislis da su zvezde u tvojim rukama, da ih zauvek prisvojis, za vecnu srecu trebas samo poklopiti prste...
    Updated 15.10.2008 at 18:02 by biterlemon
  2. Avatar od  rusty nail
    mozda je identifikacija,
    mozda osecaj praznine,
    jedno je sigurno...thumbs-up,
    za rock and roses, upravo si
    dobila citaoca. cestitam......
  3. Avatar od  izabelitta
    @biter
    Da, bio je to mrak. Srećom, svanulo je...
    Nisu sve zvezde iste. Mrak posle padalice baš ume da zaboli... Ali i u mraku treba ostaviti otvorene oči, jer će ugledati možda neki novi sjaj; otvoreno srce, jer će ga neko sjajniji možda naseliti. I ne mislim da su sklopljeni prsti rešenje, valja ih zaposliti, jer je opipavanje/prepipavanje sreće mnogo dobar osećaj...
  4. Avatar od  izabelitta
    JA NISAM ANA K.

    za trenutak ti htedoh dati
    sve što je do sada ćutalo u meni
    sve nemire, nade i molitve
    sva bezglasja kojima te želeh
    a onda
    opet korak iza koraka u... nazad
    - tek uzdah jedan
    i ponor u koji padaju svi naši susreti
    nezazorena jutra
    sve noći u kojima smo se mogli voleti
    a nismo

    za nama ostaju osujećene namere
    kurtoazna rukovanja pred svetom
    na brzinu razmenjeni pogledi
    maglovit niz propuštenih prilika
    i blaga gorčina neispunjenja
    da li bi naše "nešto" bolelo jače
    da smo se zaista umeli imati
    u raskoracima opreza i htenja
    u vanvremenskim razmacima potrebe i straha

    naučena da te nemam
    lakše ću kroz najezde žudnje nepovređena
    a ti ćeš s odsenkom tuge u očima
    biti privlačniji za druge
    zahvaljivaćeš mi posle na tim darovima

    i možda je bolje što za nama ne ostaje
    ni jedan zaista savršen dan
    u kojem bih ti nesputana
    otvarala oči i usne za poljupce
    u kojem bih ti nasmešena
    praštala sve bezobzire
    i puštala da se pobedonosno
    izviješ nad mojom mladošću
    pa da se ona onda raskalašno
    poigra sa tobom

    možda je odista bolje što te nikad neću
    doživeti celog u apsolutu sreće i davanja
    što se ne mogu kao bršljan oko tebe sviti
    ko kiša ti sjuriti pod košulju
    il' ko ptica zaspati pod pazuhom

    samo zvižuk voza u daljini...
    dosvidanja, vronski





  5. Avatar od  izabelitta
    Oči tvoje lučonošne
    U meni su iziskrile
    Buktaj straha od nesana
    I kavez za budne slutnje
    Tek treptajem iz sna preneš
    Savest - pticu nekrilatu