simke

• Dunav uporno pada ...
stari gad se vraća u svoje korito.

Baš ga briga,
povlači se
i beži kao svi krivci ...
sad kad je već pobrisao
sve tragove ranojesenjih šetnji
i šaputanja na svojim obalama.


• Ponekad shvatim kako su nam siromašna čula ...

Jutros su padale krupne letnje kapi po lišću,
a vetar se brinuo da lišće pokisne sa svih strana ...
tako zavodljivo je izgledalo napolju,
spore kapi su proizvodile prijatne zvuke,
jutarnje okupano plavetnilo je mamilo
i zvalo na jednu prijatnu šetnju ...

Glupa čula, da sam im poverovao sada bih verovatno smrznut tvrdoglavo nastavljao da koračam, upadajući iz greške u grešku ...
to bi bio loše započet dan.