Ranojutarnja razmišljanja. Ponekad sam sebi nisam dovoljan ... - Blog - VojvodinaCafe Forum
Pogledaj RSS Feed

simke

Ranojutarnja razmišljanja. Ponekad sam sebi nisam dovoljan ...

Rating: 5 votes, 2.60 average.
4 komentara
Autor:
simke
, 02.10.2007 u 06:52 (1863 Pregleda)
Opet se nešto premišlja, ova velika reka ...
kao da ne zna šta bi, gde bi i kako bi ...
kao da pravi inspekciju svoga korita ...
kao da pretresa svaki vir, uvalicu, talaščić ...
kao da ga nešto žulja ...
kao da sinoć nije bilo šetača na obalama ...
kao da nije imao sa kim da se ispriča ...
kao da bi hteo još nešto da nam kaže ...
kao da,
kao da ...

Sad kao svi zaboravni zastaje da se priseti,
gledamo se dugo ovako na daljinu,
i znamo da se dobro razumemo ...


Tako jaku kafu skuvam
da sam počeo da razmišljam
o tome
kako se od nje mogu ugojiti ...

jaka kafa bi se mogla servirati
kao hrana
koja se jede viljuškom i nožem ...


jutros kasnim u polasku,
kao vozovi još nisam ni izašao iz stanice
a već me neka nežna bića čekaju ...
tek sam na sredini psihofizičkih priprema za posao
moraću lagano da požurim
volim kada se ranije probudim
mrzim ove moderne telekomunikacione tehnologije
ovako rano bi mi više pasovali oni telefoni sa kurblom ...

odoh, usput ću razmisliti šta mogu da učinim na planu kloniranja
ponekad sam sebi nisam dovoljan ...

Updated 25.02.2010 at 00:39 by izabelitta

Kategorije
Razno , Lični blogovi

Komentara

  1. Avatar od Jolly_walker
    Čitamo, čitamo... ni to Vam nije dovoljno?
  2. Avatar od simke
    U prvom momentu
    1) nisam razumeo ...
    2) nisam shvatio ...
    valjda nije greh, nadam se ...
    prvo ne volim jer je nerazumevanja i prekoviše ...
    a drugo bih i podneo, Vi ne bi bili ni prvi no poslednji koji su ostali neshvaćeni ...
    ali ipak, posle ''napornog i dubokoumnog'' razmišljanja doprlo je do mozga šta ste želeli da kažete ...
    valjda mi je olakšavajuća okolnost to što sam se malo pre vratio sa posla ...


    Drago mi je da se čitamo ...
    a) to mi je dovoljno ...
    b) to mi nije dovoljno ...

    mogao bih da dam odgovore i pod a i pod b ali prava istina je da bi trebalo dati oba odgovora ...

    a) dovoljno mi je da verujem kako sam nekom izmamio osmeh ili utrošio parčence vremena koje ista/i ne smatra uludo potrošenim ...

    b) nije mi dovoljno da čitam ovako malo poruka na blogu, voleo bih da ih je više ...



    ovaj odgovor se sačinjava u više primeraka od kojih svaka strana zadržava najmanje jedan ...
  3. Avatar od euridika
    Zvonucka u meni na svaki pomen moje reke. Samo da javim da znate da jeste moja i iz ove udaljenosti, možda više nego vaša

    "...Talasi lađe lome, šta srce zna o tome,
    srce je ludi gusar pijan i mlad.
    I te sam noći preplivao Dunav,
    dubok i strašan.
    Oprosti velika reko,
    al' ja sam morao preko!
    Dolazim sto dukata donosim,
    i kašmirsku maramu čudesnih boja... "

    Nije dobro kada smo sebi dovoljni, nema onda smisla u postojanju bilo koga ili bilo čega drugog, najlepše je kada se sastavljamo iz komadića razbacanih na sve strane, pa se svaki komadić zalepi baš na pravi deo, pa se tako izgrađujemo uz pomoć čitave planete dok nas ima.
  4. Avatar od simke
    Mi smo na istoj strani reke ...
    talasi nam podjednako zapljuskuju osećanja ...

    Dunav je ptica selica koja ume da te čeka ...

    postoje sudbinom odredjena mesta na obali
    po kojima ćeš ti svojim stopalima stupati
    mesta gde ćeš sedeti i razmišljati
    precizno su već odredjene tačke
    od kojih će tvoje misli od tebe dalje odlutati
    ako budeš znala da osećaš i da ga pažljivo slušaš
    stari špijun će ti sve živo što si propustila ispričati ...


    ako ne budeš dobra, mi ćemo ga od tebe sakriti,
    popićemo ga i da bi ga videla moraćeš u nas duboko zaviriti ...