izabelitta

Recimo da dođe do tog...
i da pustite pesmu te užasno natapirane
pevačice obučene u tvid
tako je moja mama izgledala na maturi
rećiću
a Vi ćete se znalački nasmešiti
iskustvo je to, mala
ta je tetka mnoge tužne ljude
navela na ples
Izvežbanim pokretom skinućete sako
prebaciti ga preko...
(da sam ta stolica
izvila bih pod njim naslon
do baroknosti)
Plešimo
reći ćete, dok posvećeno
zavrćete rukave na košulji
jedan
pa drugi
U toj igri vaših prstiju i podlaktica
pročitaću nešto mnogo bitnije
od priče da Vi i Bora Stanković
imate nešto zajedničko
Ne zavodite me svojim prepričanostima
tu priču ste već jandlali pre mene
šestočulno znam
Originalan ples vaših prstiju
više je od igre
i u ovom trenutku
bezobrazno dovoljan

Pružate mi ruku
Svojim se dodirom ugrađujem u taj most
Prelazim...

Kako je čudno ovde uz Vas
Imate li veze sa Rumunijom?
Tu nešto u vezi sa Vama
podseća me na �Prosinac jednog dekana�
hrvatski prevod
bio bi Vam blizak Belou u tom izdanju
I taj sako
I ruke
I to što me kao konfetama zasipate
Premisama, inicijacijama, danajačkim poklonima,
Teorijom o kompatibilnim talasima
Pa Vas dobijam nekako novogodišnje raspakovanog
Za ko zna šta upotrebljivog
Tako vanserijski vrednog
I onda
Vaše rame kao ostrvo
na koje nespremna
bez tri obavezne stvari
doplivavam
Moj struk na kojem Vaša ruka
već planduje odomaćeno
Prebirate po toj okosnici
Senku prastare melodije
La riva bianca
Ples skida masku opravdanja
Gola izvesnost drhti u tremollu
prepoznavanja
Tu smo...
Dve samoće stapaju se u jedan
zagrljen sklad
Sve naše nedovršenosti
raspričavaju se u vrletima
poljupca
Tren dobija titulu početka
Gospođa Zaniči dopevava
još jedan spoj...
I sve mislim
kad bi do toga došlo
kako bi bilo dobro
da ste u košulji