ljubic bejbic

Samo jos par meseci i moj se dosadasnji zivot menja iz korena.Nadam se tome i strahujem da cu nesto izmalerisati,jer toliko pricam o toj za mene cudesnoj stvari.Udajem se.Ali resili smo da vrlo malo stvari obelezi taj nas korak,tako da ce prelazak iz jedne dimenzije u drugu biti lagan,pretapajuci.Nema tacnog datuma,nema rokova oko svadbe,nema stresa oko rodbine,organizacije...Odlucih da ne nosim vencanicu.Ko da mi je ona garant za srecu u braku,pa je moram obuci.A moje drugarice..citavu su frku napravile oko toga sto ja sad pobogu idem od njih,iz naseg divnog Beograda.Juce sedimo pijemo kaficu .A mene oko srca stegloooo...tacno je bicu sama.Boze dragi daj da sve bude dobro mislim se ja.Koga ja tamo osim njega poznajem?A sve moje stare drugove cu vremenom izgubiti negde u kilometrazi od Bg do Su.Ovih dana je frka i oko kuce koju treba kupiti.Treba se skuciti,a od cega i kojim parama to niko od nas ne zna.Sad obracam paznju na neke stvari koje su mi ranije tako lako promicale,za mene bile nevidljive.Odjednom mi soljice za kafu sa cvetnim dezenom postaju najvece blago.Od mame trazim da mi pokloni par novih peskira,nekoriscenih.Neki stolnjak koji mi je baba isheklala.Prekrivac za krevet.Spremam miraz videcemo...kako li ce sve ispasti.