Mesečarenje

Moja sestra ima 47 godina. Jes' da izgleda mlađe, ali komotno možemo da je ubrojimo u sredovečne gospođe. Mislim, i klinci su već veliki, sestričina ima 26, a sestrić 23 godine, mala će uskoro postati mr., a mališa ima još 5 ispita (ja se obavezno raspitujem koliko još ima :smeh:) do kraja faxa (nepotrebna digresija, čisto da se pohvalim kako su mi sestrići pametni :smeh:).

Elem, moja sestra ima neobičan odnos sa pernatim životinjama. Ako za mene može da se kaže da sam odmalena zaluđen svim što nosi perje (pa još ako leti, eto sreće, radosti & uživancije), ona te sklonosti nije pokazivala do pre nekoliko godina. Dodiše, tad su kupili plac (pošto žive u stanu) i napravili kućicu gde gaje koke, guske, patke. Zet golubove. E da, imaju i kera Duleta, malu nakazu.

Naime, ona razmazi životinje i veže ih za sebe do granice nenormalnosti. Primer: popodne se približavamo placu. Labudasti gusan, već skoro odrastao, je vidi sa 100 metara razdaljine i počinje da njače od sreće. Al' stvarno njače, jer to nije zvuk koji ispušta guska, ja ih imam baš dugo godina i nikad onako nešto nisam čuo. Onda moli da se uzme u naručje. Stoji ispred nje, priča joj nešto na guščijem jeziku i čeka. Pošto je ovaj moj kreten skoro imao operaciju i ne sme da diže ništa iznad 1 kg, morao sam da vičem na nju kad je prigrlila ono pernato čudovište. Odgovor: "Ima tačno 999 gr.". I zamislite vi gusketinu koja guče od sreće i bišti joj kosu kljunom. Užas jedan.

Ali nije on glavni junak ove priće.

O, ne.

Glavni junak je FazanKo.

Pošto klinci u zgradi znaju da je teta Sneža nenormalna, njoj se obraćaju kad životnijama nešto fali. Tako je Joca pre nekih mesec dana našao fazanče, očigledno tek ispiljeno i zalutalo na asfaltni put.

Kad ga je doneo, nije moglo da podigne glavu, prstići su mu bili skvrčeni, više mrtvo nego živo.

E, onda je doktorka stupila na scenu sa svojim isceliteljskim moćima.

Da skratim priču, evo trenutne situacije:

FazanKo je otprilike veličine moje šake, već je dobio perje i letucka po stanu, s kreveta na krevet, i tako to.

FazanKo i skakavci: Sneža mu uhvati desetak skakavaca, stavi ih u plastičnu kesu i samo zašuška kesom - uleće u nju kao tornado i zdravo skakavčići. Onda ga zeza šuškajući kesom na prazno. On opet uleti u nju kao maniJak.

FazanKo i muve: počeo je da ih lovi sam. Ranije, slavilo se kad muva uleti u stan, bila je momentalno ubijana i davana fazanKu

FazanKo i crvići: redovno mu se (pored koncentrata za ćurke, jer oni to jedu) kupuju crvići za pecanje. Razbija.

Fazanko i usisivač: kad se uključi usisivač, umesto da se uplaši zujanja, on se popne na njega i voza se po stanu.

FazanKo i metla: bije se sa metlom dok Sneža čisti, ispuštajući cvrkutave zvuke i kljucajući je do iznemoglosti.

FazanKo i familija: obožava da se mazi. Legne ne stomak mojoj sestričini i počne da se prška kao da je u prašini. Zapamtio je torbu u kojoj ga nose na plac i ponekad sam uđe u nju. Ako ležite i stavite ga pod mišku, počeće da vas tretira kao mama fazanku i da se gnezdi, ispuštajući umilno piskave zvuke. Ja probao i obuzeo me materinski instinkt, časna reč :). Svuda ide za mojom sestrom. Noću spava u kutiji sa rešetkom, jer je počeo da izleće iz nje.

Šta s FazanKom: moji su mislili da je ženka i hteli da je puste, kao, lovci neće da je ubiju.

Ali lovci su stoka i mi ih svi mrzimo, zar ne, zato što su odvratni i smrde. Pucaće oni na sve što se miče, naročito ako im pritrčava umesto da beži. A i nešto mi se čini da će biti muško, previše je drčan za devojčicu.

Elem, moj predlog je da mu napravimo kavez, pa kad vidimo kog je pola definitivno, da ga sledeće godine oženimo ili udamo.

I da kasnije imamo male fazankoviće.

O čemu ćete biti blagovremeno obavešteni.

Inače, ja volim svoju seku zato što je dete, još uvek. :)