euridika

Prošao je taj 5-ti, nisam ga zaboravila, ni obeležila, ne znam da li trebam, šta mi je doneo i šta uzeo, nisam baš sigurna. Udaljio me još nekoliko koraka od moje Srbije, koja je moja u meni nekako sneno i nesigurno, a nije moja po svemu kroz šta smo prošle nas dve zajedno, najčešće u debeloj zavadi. Iz daleka sve nekao blago i izvodljivo i nežno izgleda. Nežnost sam zaboravila, izgubila se negde usput...
Na taj dan sam čestitala rođendan svom šefu na holandskom, jako se obradovao, meni bilo pomalo setno, potpisujem se nekako u svojoj novoj domovini, kako i koliko znam, možda u inat staroj, možda samo za moje dobro. Stvari treba gledati iz vedrog ugla, ne tražiti tugu u svakoj reči i slici koja naiđe. Na taj dan sam počela da pišem svoj prvi naučni rad, sa nekoliko nespretnih rečenica, ali sam ga izabrala jer znam da nikada neću zaboraviti kada sam počela, samo sedam godina od kada se sve završilo, za mene bar, nadam se ne i za Srbiju. Počela ga kao veoma mlada za srpske standarde i sa značajnijim zakašnjenjem za evropske. Ko je kriv, gde su mi se godine zagubile, ne pitam se više, samo ponekada kada me neko mlado evropsko dete razrogačenih okica pogleda i upita:"Kako to? Imaš toliko godina i tek sada radiš doktorat?" Ne znam kako, ne znam odakle mi snaga i motivacija, ne znam čak zasigurno ni zašto ga radim, ali ga radim jer to sada izgleda kao najbolje rešenje za mene, što se mene tiče...Na taj dan sam odgledala "Profesionalca" sa svojim kolegama, ostali nemi i sa velikim znakom pitanja i samo rekli:"Da li je to stvarno bilo tako?". Bilo i jeste nažalost, pomislila sam ja, rekla sam samo da je film lepo oslikao ono kroz šta i kako smo morali da prolazimo.
Ja sam se premestila, nije bilo lako ni baš veoma zabavno, potpuno mi je promenilo život i svet oko mene, mnogo se toga otvorilo i neki su putevi zapečaćeni za sva vremena, nadam se da će i Srbija da mi se pomeri i oživi i usreći vas nekoliko miliona koji je ulepšavate i obogaćujete time što ste tamo i što se borite i verujete.