simke

Dunav pada,
mic po mic ...
ko da ni sam ne zna zašto ...

09.10.2007. godine
ovo je bilo neko vrlo brzo jutro,
ranojutarnja razmišljanja ostadoše ceo dan u glavi
motala su se besposleno na sve strane
sudarajući se sa drugim mislima koja su se rojila do iznemoglosti
nadam se da se nisu ukvarila od stajanja do jutros

vetrovita vremena i ljudi ponekad pokušavaju da usmere naša jedra u svojim pravcima,
to im ponekad za trenutak podje od ruke
ali stari iskusni morski vuk koji čuči u meni
ne dozvoljava neželjene avanture takvoga tipa ...

prohujalo je jučerašnje jutro ...
pozaboravljah pola od onoga što mi nije dovoljno ni palo na pamet,
onoga što sam samo tada i u tom trenutku mogao da naslutim ...

plovimo dalje ovom panonskom ravnicom ...