izabelitta

Ima dana kad je sve
Bangavo
Kad su sve prave cipele iza izloga
Na kojem piše: inventar
Misli ko krive štikle
Stružu po nerazumevanju
I svaki plan zaštrči u prazno
Besmislen, ko otkinut šnir
Nemoguć je hod
Dok nažuljane želje vrište
u bolnim plikovima
A ostvarenja ginu u spoticanjima

I šta drugo možeš
Nego da stojiš u mestu
I gledaš tuđe đonove u trku
Iznerviran što ih ne možeš stići
Il da se šepav i ranjav
Dokopaš zagrljaja
U kome ti se i bosost odoroti








I još malo muzike za zagrljene: