Razmišljanje o suštini ljudskosti, pojava i stvari

Slušam damare svog srca,slučajne prolaznike u obliku crvenih,krvnih zrnaca.Provlače se,tokom dana neprimetno,ali onda noću,kada se oseti sva snaga dnevne uobrazilje,njenog delovanja na moju svest.Uobrazilja se noću raspadne na delove koe skupljam tokom noći i od njih pravim jednu,posebnu mrežu,filter za sve buduće iluzije.
Moguće iluzije,jer su mi sve oduzete tom svešću koja ''kuca'' poput sata i ne da mi mira.

Ponekad razmišljam o tome kako bi bilo dobro kada bih doživela neki zanos,kada ne bih toliko analizirala pojave.
Razmišljam o malom oglasu za iluzije.
Možda bi mi ih neko ustupio?