izabelitta

Ne daj mu o politici makar za ručak

svaka chast majstor(ic)e!!!!

Trudim se, moj Pero...


Hvala, dobri ljudi i... ljudice! Izvolte na ručak!

Uvek će postojati dovoljno ''mirođije'' da se udene među ljude,pa i da se sama pozove za sto i uskoči u šerpu sa već posoljenim,začinjenim jelom.
Uvek će postojati duhovna ''boranija'' dovoljno moćna da se uplete u sve ono što jedna žena može i ume da skuva,samo zato da bi kašikom hranila ljude ne tom,ženskom supom,tim ručkom,već jednom poprilično bajatom mahunarkom posle koje vadimo konce između zuba.
I tako,
izabelitta,
kada drugi put budeš kuvala ovako spretno
ovako sa osećajem za začine
sa osećajem za meru
probaj da je pošalješ
u vidu recepta
na više adresa nepoznatih ljudi.
Znam,
kolo sreće je orcani štos,ali možda jednom,barem jednom uspe
da ukloni suvišak bibera iz nekih supa i ne dozvoli nekom vinu da se pretvori u sirće...

Ne daj,izabelitta,da ti pokvare ručaj,oteraj ih kašikom,oteraj ih drvenom varjačom!

Zakuvaj ono što duševna mizerij ne mođe da pokusa svojim ružnim usnama,neka to bude najmirisnije jelo,neka svojom privlačnom aomom podseti ružnoću da je kažnjenja već samim tim što je dozvolila da joj se iz srca ukloni dobrota.

Kuvaj,izabelitta,
kuvaj rečima
kuvaj smislom!
Ma,
samo kuvaj i dodaj jedan tanjir 'vamo!

Posle pesnika ne ostaje stih
već njegovo neočekivano tumačenje.
Život se objašnjava bez prestanka
s nekoliko nepovezanih simbola.

Slobodanka Živković


kohili
Sve se to može odnositi i na jedan ručak.
Ti imaš svoje stalno mesto za ovim stolom.

Za tvojim stolom,izabelitta,osetila sam se,ne samo pozvanom,ne samo kao osoba koja ima za njim jedno,stalno mesto,već kao jedna latica koja je opala sa cveta postavljenog na njegov kraj između salate,kečapa i belih salveta.
Za tvojim stolom,znam,verujem,osećam,ima dovoljno mesta za onu vrstu nostalgije,za čežnjom prema itgubljenom raju jednom obećanom za nekim,drugim,dalekim stolom sa istom takvom vazom između salate,kečapa i belih salveta.

Ti si veoma vešta kuvarica i umeš da pripitomiš ljude,čak iako su to ''pesnički gusari'' koji zamišljaju kako su opale latice zbog jedne sasvim romantične iluzije koju gaje u sebi.

Tvoj ručak je neverovatna mešavina raznoraznih udica za male,morske ribice koje su obukle kostime ajkula i ajkule koje misle da se neprimetno privuku za tvoj sto.
Sjedinjuješ sve ribe,boranije,stihove,sve kašike kojim se da posrkati vrela supa i šalješ impulse prijateljstva.

Hvala na stihovima Slobodanke Živković-nisam je nikada čitala,ali vidim da se savršeno uklapa za tvojim stolom.