Mesečarenje

...onaj osećaj da sanjam.

Danima.

Kad pogledam unazad, čini mi se da je to vreme jedino kad sam stvarno živeo.

Kad pogledam unazad, čini mi se da neke od onih sa kojma sam sanjao uopšte nisu bile pogrešne.

Naprotiv.

Kad pogledam unazad, mogu da se nasmejem nekim stvarima koje sam uradio, sanjajući. Ali me ni zbog čega nije stid.

Nedostaje mi mali svet u nastajanju, pušten da plovi po životnoj reci kao ljuska oraha. Čuvan između dlanova. Potpirivan šapatom. Posrebljen srećom.

Nedostaje mi mali svet sazdan od ignorisanja pravila koje oni koji sebe zovu odraslima slepo poštuju, ne shvatajući da na taj način svakim danom, svakom mrvicom vremena, ubijaju radost.

U prepoznavanju drugih, nekad sam otkrivao sebe. Novog, onakvog kakav ni slutio nisam da postojim. Nedostaje mi osećaj da ne vidim granicu.

Nedostaje mi ono "ti si moj". Možda su to reči od kojih je u stvari sazdan svemir.

Nedostaje mi da sanjam.

Danima.

[ame="http://www.youtube.com/watch?v=8WHOF8wuUl0"]YouTube- oi va voi - refugee[/ame]