rumski

[LEFT]Pre podne

Sedeo je za svojim stolom, poguren nad uredno složenim spisima odajući zauzetost i obmrlost u odnosu na sve što ga okružuje. Dok sam prolazio pored njega trudeći se da ne ostavim utisak da sam tu, zaustavio je listanje i pogledao kroz prozor. Taj pogled kroz prozor koji je bio okrenut ka jednoj livadi na kojoj se ništa nije dešavalo već decenijama bio je znak da želi nešto važno da kaže i znak da onaj ko prolazi očekuje njegovo obraćanje. Okrenuo se prema meni i učinilo mi se da se naočare na njegovom nosu nekako približavaju mom licu a onda kao da su od gume vraćaju nazad i umesto da se smeste na vrh nosa upadaju u njegovo lice praveći nekakvu masku sličnu onoj koju lopovi nose prilikom pljačke. Pre nego što je stigao da mi se obrati pretvorio sam se u ogromnu žabu i uvukao ga onim dugačkim gadnim jezikom razdvojenim na vrhu uvijajući ga kao vruću palačinku s čokoladom. Zatvorenih očiju gutao sam taj zalogaj dok je on bespomoćno gledao kako izgleda unutašnjost mog ždrela.
- Gospodine Najiću, izveštaj o urađenjim rešenjima za imovinu bi mogao da se nađe danas kod mene...ako vam to nije problem ?
- Gospodin Gavrilović još nije završio štampu , čim bude gotovo...
- Recite Gavriloviću da dođe do mene...
- Naravno....
Iza leđa sam držao ogroman čekić, najviše napada na nadređene u ovoj ustanovi izvršavano je čekićem pa ne bih da kvarim tradiciju, koji sam bio spreman upravo da spustim na njegove prste koji su nastavili da listaju gomilu papira ispred njega.
Za trenutak je podigao pogled iznad okvira i njegove vodenkaste, jezerske oči su se zaustavile na pramenovima na mom čelu. Moj čekić se pretvorio u hemijsku olovku.
- Ne zaboravite da ga pošaljete odmah..
Sinovi su ga napustili a i žena već odavno ne komunicira sa njim, ono što progovori sa nama to mu je sav kontakt sa ljudima u toku dana, meseca, godine ne računajući svakodnevne šablonizirane izjave u pekari i prodavnici sa kasirkama osim ako su bile zgodne, nekako se ustručavao od zgodnih žena. Trauma ili opsesija.
Zatvarajući vrata kancelarije učinilo mi se da kao da veslam ka pučini kroz plavkaste talase koji su se mreškali na suncu. U daljini je bio ogroman prekookeanski brod koji je čekao na mene. Ostrvo sa kojeg sam otišao se sve više udaljavalo dok nije potpuno nestalo iz mog vidokruga.
Koračajući uskim hodnikom brojao sam predrasude koje sam iz nekih neracionalnih razloga uvek nosio sa sobom prilikom naših susreta. Ja nisam ni njegova žena ni njegov sin, ali neko zlo koje ga je okruživalo i pratilo teralo me da budem fasciniran njegovim uništenjem ili povređivanjem.
Negde kod reke sedeći na klupi kojoj obično posvetim nekoliko minuta vraćajući se s posla, tog da sam spazio oblak koji se pojavio niotkuda. Ličio je na čoveka koji sedi poguren za stolom isto onako kako gospodin Stanić sedi listajući gomilu papira koji će ga jednog dana progutati.[/LEFT]