Persefona

Draga danka..M.Jursenar...

Dva casa ujutro.U kantama za smece pacovi glodju ostatke mrtvoga dana:Grad pripada avetima,ubicama mesecarima.Gde si ti,u kojem krevetu,u kojem snu?Sretnem li te,proci ces ne videci me,jer nas nasi snovi ne vide.Nisam gladan:veceras ne uspevam da svarim svoj zivot.Umoran sam:svu noc sam hodao sejuci uspomenu na tebe.Nesanica me mori:ne zudim cak ni za smrcu.Sedeci na nekoj klupi,obamro i protiv volje od nailaska jutra,prestajem se podsecati da te pokusavam zaboraviti.Zatvaram oci...

Kradljivci zele samo nase prstenje,ljubavnici samo telesnu put,propovednici samo nase duse,ubice samo zivot.Mogu da uzmu moj:cikam ih da u njemu nista ne promene.Zabacujem glavu da bih ponad sebe cuo trepet lisca...Ja sam u sumi,u polju...to je tenutak kada se Vreme prerusava u Cistaca,a Bog mozda u skupljaca dronjaka.On tvrdica,on trdoglavac,on koji ne pristaje na to da se neki biser izgubi u hrpama ljuspi od ostriga pred vratima krcmi.

Oce nas koji si na nebu...Da li cu ikada videti kako pored mene seda starica u smedjem ogrtacu,kaljavih nogu jer je,kako bi me stigla,presla preko bogzna koje reke?Skljokala bi se na klupu,drzeci u zatvorenoj saci izuzetno dragoceni poklon koji bi bio dovoljan da sve promeni.Otvarala bi prste polako,jedan za drugim,veoma oprezno,posto to moze da odleti...Sta bi drzala?Pticu,klicu,noz,kljuc za otvaranje konzerviranog srca?

Tvoj intruder!

Duha?U boli?Mnogo je soli u suzama.

Strah od nicega?Strahujem od tebe.