... нешто за дневник...

**neobarocco** · 31.10.2008, 14:40

EPP

**NSdjanka** · 02.11.2008, 20:30

Dobro veče poštovani čitaoci...Čitate dnevnik Vojvodina cafea...

- U gradu se pečeni kesten od večeras može dobiti po ceni od 100 dinara... Svaki nasmejani kupac dobija jedan kesten gratis... Ko kaže da se osmeh ne isplati?
- Metalci okupljeni ispred Miletića su se prebacili u dvorište Porte... Kažu, osvetljenje je romantičnije...
- Akcija besplatnih zagrljaja je uspešno realizovana... Jednom da i mene neko zagrli iz čista mira...
- Ove godine na halloween maskembalu, jesen se maskirala u leto... Mora se priznati da je njena maska bila najuspešnija...
- Primećena je jedna članica foruma kako dekoriše most podno Tvrđave u dugine boje...
- Upravo nam se javlja leteći reporter sa železničke stanice- voz iz Subotice danas stigao na vreme... Ovom prilikom čestitamo svima uz čiju pomoć je ostvaren ovaj nesvakidašnji, radosni događaj...

Hvala na pažnji i prijatnu noć, želi Vam dežurna ekipa "...нешто за дневник..."

**NSdjanka** · 13.11.2008, 16:09

Evo, opet ja imam nešto da izjavim za Dnevnik... Što je onaj Alokin fin deran!!! Baš, baš fin... Znam neke koji bi se mogli ugledati na njega...

**~~love hunter~~** · 19.12.2008, 21:37

...probudim se jutros pre pet (da li spava?)...nema potrebe za tim, ali san mi, eto, ne dolazi na ochi (da li, da li spava?)...okrecem se, obrcem, okrecem, obrcem, i prelomim: odem da potrazim mrsku zemlju na karti sveta. Pronadjem. Kako mrzim tu prokletinju. Aziju. Celo arabijsko poluostrvo. Indijski okean, pride (da li spava?).

Spremim se, odem na posao. Koleginica danas slavi, radim sam, shljake koliko hocesh. Neko vreme ne mislim o njoj, osim u fragmentima, kroz iznenadne bleskove u glavi (da li spava? Ili se probudila? Boze, znam shta voli ujutru...). Telefon zvoni, na svakih 5 minuta (nekada je ona zvala, da joj ulepsham ili pokvarim dan, svejedno, bitno je bilo da se chujemo, kao mali vudu ritual za podizanje adrenalina, neshto drugachije od uobichajenog sivila...sad spava...ili se probudila, tamo negde, daleko, daleko..), automatski odgovori na uobichajena pitanja...red na shalteru se konstantno dopunjava novim urednim platishama i podizachima kinte (probudila se, znam...MOZDA JE ONAJ SKOT SAD LJUBI!!! Na trenutak se upitam da nisam zavrishtao naglas, ali ne, samokontrola je chudo)...ne zaboravi da kazesh "Izvolite" dok vracash kusur...nasmeshi se, e taaakoo (da, mozda je sada ljubi, josh toplu od sna)...

Izguram nekako do kraja radnog vremena, pokupim kevu i krenem na slavu kod sestre gde se cale stacionirao josh u toku dana...vozimo se cuteci...sa diska muzika u kojoj obichno uzivam (Boze, kako smo se svadjali oko ove pesme...kako smo je voleli, u stvari, ali ne kao normalne osobe, koje pronadju svoju zajednichku stvar, nego odvojeno, potajno, ne zeleci da priznamo jedno drugom da nam se svidja, kao dve tvrdoglave mazge...nikad nishta nije bilo jednostavno u nasshem sluchaju, da...)...ljubljenje, grljenje, klopa, uzivanje u toplini, onoj koja ce uvek biti tu, sve dok budemo disali, jedni za druge, i jedni sa drugima, ili obrnuto, nije ni vazno (nekad sam disao sa njom...shta li sad radi...garant je taj kreten ljubi)...odem na krevet da odmorim malchice, umoran od losheg (vishenedeljnog) spavanja...sklopim ochi i ona je tu...gleda me, svojim okom, sjajnijim od zimske zvezdane noci, pricha mi neshto, ne mogu da razaznam shta, ali nije ni vazno, sam njen glas je melodija, ako postoji pesma sirena, onda to mora da tako zvuchi...sanjam...

...ne vishe od 10 minuta, budim se, krecemo kuci (napolju je mrak, ne smem da pomislim shta sada radi)...stizemo, Milica se raduje shto nas vidi, lajuci glasno i trcheci u krug, kao kovitlac vetra (secam se kad je capila za ruku, a milion puta sam joj rekao da ne dozvoljava da je miluje niko, nije vredelo...stegla je taman toliko da joj ostanu otisci zuba, ali nije probila kozu...inache, dobermani mogu da prelome kosti...)...

...ukljuchim komp, odem na igralishte gde smo se pronashli...pusto je, opako pusto...nezanimljivo (a ona, tamo daleko, pomisli li barem nekad?)...ne usudjujem se da ostanem dugo...dodjem ovde...

...i eto vam nechega za dnevnik...jedan od uobichajenih dana, u poslednje vreme...

...mozda mi neko zavidi?

**CHichaGlisha** · 20.12.2008, 03:35

E ovo je baš za Dnevnik ...

Ali nije to ona klasična "bagra".

... nije to ...

Neka (pod visokom temperaturom) bi možda rekla i - " ijaaaao ... baš je finI "
... a to fini podrazumevalo bi : zna sve recepte naPamet, pere i širi veš, briše prašinu i glanca nameštaj do visokog sjaja, trese ćebad, posteljine, tepihe i stazice plus usisava kuću, pere suđe, kuva ...

ma, još nešto je bilo na dnevnom redu ... nisam uspela sve da zapamtim

A grdosijaaa ... od dva metra

Pa to treba odstreliti ili (kao što već rekoh) bar doooobro iznalupati tiganjOm

**milena84** · 31.12.2008, 01:18

evo i ja zgazila ponoc i kraj dana pa ajde da napisem nesto u ovaj dnevnik gde svi mogu procitati ali daleko od onih pred kojima bi se stidela da kazem da je ovo jedan od onih dugih,beskonacno dosadnih dana koje sakrivam vestim osmehom na licu...
i jutros sam ustala i u krevetu bila sama,to je zbog toga sto moja druga polovina radi od 7 ujutru...i dan krece u dnevnoj sobi moja svekrva(koja je popila svu pamet sveta),nije otisla na poso jer se razbolela

i meni je odmah lose..
krecem sa kafom i odmah krecu komentari kako mi sad ne treba cigara,kako nisam jos uvek doruckovala i toliko mu bese od jutarnje kafe...
onda cistim,kuvam rucak(kako ona misli da treba,naravno)...
moj muz odlazi sa firmom na proslavu a ja se iskradam u svojoj sobi sa izgovorom da mi se spava..
i tako redom sve do sada i u medjuvremenu sam pozvala kolegenicu sa fakulteta koja mi je pravi prijatelj i rekla sve da olaksam dusu i mirna srca udjem u novu godinu...pricala o ljubavi od 6 godina,o ocekivanjima i sreci koju sam mislila da sam nasla o prijateljima koji su pravi,o svemu sto sam htela..a nisam dobila nista,samo veliku zabludu i prividnu finocu svih koji me okruzuju,sebicluk ljudi za koje sam mislila da su na mestu,da im je stalo da su pravi ona je saslusala i samo pazljivo birala reci da mi kaze da ce biti bolje..a zna da nece,zna da cu ja prihvatiti stvari takve kakve jesu bez hrabrosti da kazem da to nije zivot kakav sam zelela,vec zivot kakvim su mi nametnuli,a nekad smo ja i moj dragi bili romanticni a sada i suvise umorni za razgovor a romantiku i ne pominjemo..a ta beba bas nas nece,makar nju da imam

i odlazim uskoro na spavanje i skidam osmeh nisam vise nasmejana i vesela to mi je poso od danas,smena se zavrsava..ali mi milina oko srca jer znam da imam jedinog pravog prijatelj moju Anci,imam i moju najvecu ljubav za svog muza a sad sto neke stvari blede i gube se pa nema veze..sutra je novi dan

**Sneza58** · 30.03.2009, 10:04

U dnevniku bi trebalo da pisemo najintimnije misli i osećanja, a kada je dnevnik javan, kao ovaj, sigurno mi nije cilj da se u njemi kuka.
Zato ću ja napisati samo da nisam duhovita, da mi je Gospod dao mnoge darove, pa i dar da se smejem, ali onome što drugi ljudi kazu ili napisu, nemam dar da budem smešna.
Stoga sam zahvalna svima koji mi izmame oSMEH na lice.

**~~love hunter~~** · 05.04.2009, 03:41

...saasvim običan dan...

...na buvljaku, tušta i tMa...Miloš i ja gledamo polovnu Lee jaknu...ciganka: "Bato, original Levis!" Ok...

...ćale pustio kosilicu za travu u pogon...u stvari, ja sam je pustio...isprobao kako radi...udisao miris sveže pokošene trave, miris njene krvi...između prstiju prebirao poginule travlje civile...

...ima nečeg tragičnog u brisanju reči koje su vam nekada nešto značile...sa svakom od njih kao da odlazi i deo vas, utkan u verovanje da se nešto vanvremensko može desiti baš vama...

...intresantno kako ponekad oni koje bi držali između dva dlana, utopljene i skrivene od zlih očiju ovoga sveta, mogu da od vas naprave leproznog gubavca...

...na kraju, vino - kao i uvek usporava naše misli, tera naše brige i budi ono najlepše u nama...

...dobra noć dobri ljudi...

...još jedan običan dan, iza nas...

**leptiric** · 26.04.2009, 02:16

Upravo se vratih sa mesta "zlocina"....

Zasto li odlazim (jos uvek) tamo...ko to zna...valjda zbog one da se "ubica uvek vrati na bla bla.." samo sto u ovom slucaju ja sam zrtva...barem mislim da jesam...a mozda i ON misli tako...Bog nam jedini svedok...
Nekada je to mesto znacilo SVE....i hrana, i vazduh...i moj zivot..22h...ah, ma sada ce brzo....(tako sam zivela...od 22 do 22)...a onda....onda je svet prestajao da postoji...tek miris sveze ispecenog hleba bi me podsetio da je vec svanulo....
Bilo je to nase pusto ostrvo u sred okeana..a okolo ajkule...koje i nisu imali pojma da smo tu....nesto samo nase....
Eto, zato i idem tamo....ma ne znam...sta god sada da kazem, bice pogresno...

Posle tog prokletog dana...ne, ne...bilo ih je vise....sve je stalo, i vreme, i misli....sve..

U pocetku isla samo da bi videla da li je tu...i kada bi bio...imala bi taj neverovatan osecaj blizine....osecala sam kako dise....kako prstima prelazi po crnim slovima...

Posle....kada se sve malo smirilo, isla da ga provociram....da on zna da sam tu...ali ne i za njega.....

A veceras....otisla po nekoj inerciji...i gle...da, bio je tu...ali apsolutno nikakve emocije kod mene njegovo prisustvo nije izazvalo...znam da me primetio....pratio....znam...

Onda se setila stiha "Ma, hitni papuče u vis, žalosna Panonska vilo. " i ponosno izasla odande....napokon zatvorila stanicu..zauvek...nekako oslobodjena i rasterecena..

A on, neka se bori sa ajkulama....mada znam da zasluzuje bolje...znam...

(Izvinite, morala sam ovo negde da pribelezim, nadam se da nisam omasila temu....ovo bi zapisala da recimo vodim 'moj dnevnik' )