Ana Ahmatova

[DrinChe]

***

Dvadeset prvi. Noć. Ponedeljak.
Obrisi prestonice s maglenog ruba.
Smislio neki zaludni veseljak
Da na zemlji postoji ljubav.

I iz dosade i lenjosti svoje
Svi poverovaše u šta se ne sme:
Čekaju sastanke, rastanka se boje
I pevaju ljubavne pesme.

Al' nekima se otkrije tajna,
pa ih oblije mir i divota...
Ja u to upadoh slučajno
I postadoh ko bolesna otad.

1917.
M.S.

[DrinChe]

***

Kao kroz slamku, ispijaš mi dušu.
Znam opojan i gorak ukus da je.
No mučenje neću molbom da narušim.
O, moj spokoj nedeljama traje.

Kad završiš, reci. I nije baš neka
Šteta duše što će tad nestati.
Otići ću putem nedalekim
I dečiju igru pogledati.

Procvetaće žbunovi ogrozda,
I ciglu će putem doterati.
Ko si: brat moj, il' ljubavnik, možda,
Ja to ne znam, i ne moram znati.

Što je svetlo tu i napušteno,
Odmara se premoreno telo...
Prolaznici misle zamagljeno:
Udovica od juče, zacelo.


1911.
M.S.

[DrinChe]

Basma

Iz visokih vratišta,
Zaohtinskih blatišta,
S nehođenih putišta,
S nekošenih straništa,
Kraj noćnih kordona,
Uz uskršnja zvona,
Nezvan,
Nesuđen -
Uđi u moj dom da večeraš.

1935.
M.S.

[DrinChe]

Pesik (Tajne zanata, 4.)

Taj posao ništa ne košta -
I lako i ugodno to je:
Prislušneš iz muzike što šta
I predstaviš ko nešto svoje.

I veseli skerco od nekog
U stihove neke sakrivaš.
I kuneš se da srce meko
To ropće sa blešavih njiva.

A posle ćeš goru već čuti
Od tobože ćutljivih jela,
Dok zavesom pokretnom muti
Magluština beskrajno bela.

Uzimam s leva i s desna
Sve što ću bez kajanja moći,
Po trunku od lukavog sveta,
I sve - od tišine u noći.

[DrinChe]

Ljubav

Čas kao zmija u klupku
Kraj srca prst sudbine vuče,
Čas danima slično golupku
Na prozoru belom guče.

Čas blistavim injem zasija,
Čas s prividom šeboja drema...
Al' tačno i trajno nas vija
Gde mira i radosti nema.

Zna tako zaridati slasno
Uz tugu violinsku tešku,
I nju je pogoditi strašno
U nekom još neznanom smešku.

M.B.

[zrNce]

***


Kukavicu priupitah
Koliko mi još ostade
Borova šuma se zanjiha
Žuti zrak u travu pade
Ni jednog zvuka u gustišu
Idem smelo
A prohladni vetri njišu
Vruće čelo



1919

[zrNce]

Oproštajna


Ne smejah se i ne pevah
I ceo dan ćutah,
Sa tobom sam samo htela
Od prvog trenutka:
Prvu razmiricu slatku,
Ludih snova punu meru,
I ćutljivu, tvrdu, kratku
Poslednju večeru.

[zrNce]

Lotova žena



I pravednik s Božjim poslanikom krenu
u goru crnu, sjajan i ogroman,
a nemir jasno prozbori kroz ženu:
još nije kasno, baci pogled poman

na kule crvene Sodome rodjene,
trg gdje si pjevala, na dvor gdje si prela,
na prazne prozore te kuće uzvišene
gdje mužu milom djecu si donijela.

Pogleda; smrtnom okovane bolju,
gledati njene oči nisu mogle,
i prozirnom se tijelo stvori solju,
prirastoše joj k zemlji brze noge.

Od koga bit će oplakana ta žena,
zar tako malim se gubitkom čini?
U mome srcu neće biti zaboravljena,
jer dade život za pogled jedini.

[DrinChe]

U spomen M. Bulgakovu

Evo to ja tebi, mesto grobnih ruža,
Umesto kandila dimnog;
Ti, tako surovog života, iskuša
Do kraja preziranje divno.
Ti vino pio si i šaljiv bio,
I zid ti zaguši disanje,
I strašnu si gošću sam k sebi primio,
I ostao nasamo kraj nje.
I nema te, sve u krug ućuti
O tužnom životu visokom,
Samo moj će glas, nalik flauti
Zvučati na nemom podušju tvom.
O, ko sme verovati da će, ludoj skoro
Meni, plačnoj zbog dana bivših,
Meni što gorim na ognju sporom,
Sve zaboravivši, sve izgubivši,
Pripasti spomen na njega punog sila,
I volje, i blistavih sanja,
S kim sam kao juče govorila
Dok je krio bol smrtnog drhtanja.

[DrinChe]

U spomen V. S. Sreznevskoj

Skoro je nemoguće, zar si ti to bila:
Pod blaženom lipom, usred blokade, bolnice,
U tamničkoj ćeliji, i gde su zle ptice,
I raskošne trave, i voda nemila.
O, menjalo se sve, ti si uvek bila.
Čini se da mi oteše duše pola,
To što beše tobom - u njoj sam uzrok znala
Nečega glavnog. I sve zaboravih za tren...
Ali me doziva tvoj zvonki glas otuda
I moli da ne žalim, i čekam smrt ko čuda.
Pa dobro! Probaću.