Artur Rembo

[zosim]

ORMAN

Taj rezbaren orman, sav u hrastovini,
Naliči na stare, dobroćudne ljude,
A kad je otvoren, prosipa u tmini
Mirise što zanos poput vina bude.

U njega se mnoštvo starudija strpa,
Mirišljavog rublja, il' marama baka
S likom čudovišta, zatim starih krpa
Ženskih ili dečjih, uvelih čipaka.

- Tu i medaljona ima, i portreta,
Traka kose; tu je miris suvog cveta
Sa kojim kao da miriše i voće.

- O drevni ormane, tebi je poznata
Mnoga priča koju ispričati hoćeš
Kad škripeći širiš svoja crna vrata.

[zosim]

CARINICI

Oni što kažu: šlus, i što su psovci vični,
Vojnici, talog Carstva, bivši junaci mora,
Svi nisu ništa naspram Vojnika Ugovora
Što sekirama seku sam azur pogranični.

Sa nožem i sa lulom, ozbiljni, neumorni,
Kad ko gubica kravlja mrak u šumama slini,
Vodeći svoje doge uzicom, u tišini,
Oni polaze u noć, za strašnu obest orni!

Moderni zakon s njima noćne Faunke traži,
Fauste i Dijavole hvataju ti junaci:
"Dosta je, bivši ljudi! Denjkove te odbaci!"

A kad njegova svetlost dođe do mladih draži,
Carinik onda revno sve pregleda, svud virne!
Pakao Prestupniku kojega rukom dirne!