Istorijske fotografije sa Marsa

[Leonard Peltier]

Svemirska letelica "Feniks" Američke svemirske agencije NASA, uspešno se noćas spustila na Mars, posle putovanja dugog 680 miliona kilometara. Tronogi lender je dotakao površinu "crvene planete", kao što je i bilo predviđeno, u blizini njenog severnog pola, javile su agencije.
Zbog udaljenosti Marsa od Zemlje, radio-signal sa potvrdom o uspešnom spuštanju putovao je do komande misije, u Laboratoriji za mlazni pogon u Pasadeni - petnaest minuta. Cilj misije "Feniks" je traganje za mogućim uslovima za život na Marsu, na kome su tokom ranijih istraživanja otkriveni tragovi leda, prenela je agencija DPA. Teren na Marsu je težak i do sada je uspelo samo pet od ukupno 15 pokušaja spuštanja letelica na njegovu površinu.
"Feniks" je juče ušao u Marsovu atmosferu brzinom od oko 20.000 kilometara na sat. Posle serije komplikovanih manevara, brzina letelice je bila smanjena na oko 215 kilometara na sat, a potom na manje od 10 kilometara na sat, kako bi se omogućilo sigurno spuštanje "Feniksa" uz pomoć padobrana.
"Feniks će se spustiti severnije nego bilo koja prethodna letelica na Marsu", najavio je ranije šef projekta Beri Goldstajn i dodao da čitav projekat košta oko 420 miliona dolara.

Izvor Blic

[Leonard Peltier]

Uzorci tla pokazuju da na Marsu ima uslova za život

Uzorak tla analiziran u automatskoj laboratoriji Feniks pokazuje da postoje uslovi za život na Marsu, saopštili su naučnici američke svemirske agencije NASA.

Po svemu sudeći, naučnici su najzad pronašli ono što su očekivali kada su istraživačku sondu Feniks poslali na crvenu planetu, javio je danas „Glas Amerike”. Kada je uzorak tla, prikupljen pre dve nedelje robotizovanom „kašikom,” zagrejan na više od 530 stepeni celzijusa u minijaturnoj laboratoriji Feniksa, oslobođena je vodena para.



„Ovo je prva vlažna hemijska analiza uzorka tla sa Marsa i bilo koje druge planete pored zemlje. Zapanjeni smo dobijenim rezultatima. Ovo je kao da smo dobili na lutriji. Ranije smo saopštili da smo pronašli značajan broj hranljivih materija i hemikalija koje su neophodne za život kakav poznajemo. Tokom vremena, došao sam do zaključka da začuđujuća stvar o Marsu nije to što je to vanzemaljski svet, već što je u mnogim aspektima veoma sličan Zemlji”, rekao je istraživač sa Tafts univerziteta i glavni hemičar u projektu Feniks Sem Konaves.

Prve analize, na iznenađenje naučnika, pokazale su da kiselost tla na „crvenoj planeti” nije tako visoka da u njemu ne bi mogao da opstane život. Uzorak tla sa regije nazvane "Zemlja čuda" sličan je zemlji u određenim delovima Antartika, a i pronađene soli ukazuju na prisustvo vode.
Po Konavesu, izgleda da tlo Marsa čak sadrži dovoljno minerala za rast biljaka sa zemlje.

Izvor Blic

[DrinChe]

Marsova sonda Phoenix snimila je snijeg kako pada iz oblaka visoko iznad površine Marsa, priopćila je u ponedjeljak američka svemirska agencija NASA. Snijeg je, međutim, ispario prije nego je pao na tlo, pokazali su instrumenti Phoenixa.
- Ništa takvo nikada prije nije primijećeno na Marsu. Nastavljamo istraživati je li snijeg ipak pao na tlo - rekao je Jim Whiteway sa sveučilišta York u Torontu koji je vodio istraživanje.
Znanstvenici su također rekli da su na Marsu pronašli kalcijev karbonat - glavni sastojak krede - a možda i glinu. Obje tvari nastaju samo u prisutnosti tekuće vode, a Phoenix je ranije potvrdio da je na Marsu bilo leda. Dokaz o prisutnosti tekuće vode na površini Marsa mogao bi biti ključan za odgovor na pitanje je li na stjenovitom Crvenom planetu ikad postojao život.

Vezane vesti

OVDE: Na Marsu je moguć život (27.06.2008.)

Phoenix otkrio led na Marsu (21.06.2008.)

Phoenix je stigao na Mars (26.05.2008.)


The Tech Herald /hr.net

[NSdjanka]

Metan na Marsu – proizvod života ili geoloških aktivnosti?

Otkrivene su ogromne količine metana na Marsu, objavili su naučnici NASA u žurnalu "Nauka", preneo BBC. Ovaj gas može biti posledica ili života ili geoloških aktivnosti.


Metan je detektovan u atmosferi Marsa još pre pet godina – naučnici su primetili da su njegove količine obilnije iznad određenih delova planete.
One bi trebalo da se kratko zadrže u atmosferi, dok ih ne uništi sunčeva svetlost, a kontinuirana prisutnost gasa pokazala je naučnicima da se količina stalno nadoknađuje. Ovo sugeriše da metan proizvodi tekući proces.
Međutim, krajnje poreklo metana može biti ili drevno ili sadašnje, tvrde istraživači.
"Činjenica da smo pronašli tri skrivena regiona odakle Mars ispušta metan znači da smo dobili uvid u procese koji se odvijaju ispod površine planete", izjavio je Majkl Mama, planetarni naučnik "Godard Spejsflajt" centra NASA-e u Merilendu.
"Proizvodnja metana je verovatno posledica jedne od dve mogućnosti – prva je geohemija, druga je biologija. Sada je veliko pitanje koji je od ta dva mehanizma proizvodnje ovog gasa u pitanju", dodao je Mama.
Ukoliko metan proizvode geološke aktivnosti, mogu biti u pitanju vulkani na Marsu ili je gas proizvod procesa zvanog serpentinizacija.
Ovaj proces se javlja na niskim temperaturma kada stene bogate mineralima olivinom i piroksenom reaguju hemijski sa vodom, otpuštajući metan.
"U tom slučaju, možemo da očekujemo da će metan biti ispušten samo u područjima gde su vulkani", kaže Mama. "S druge strane, gas može biti posledica bioloških aktivnosti, koje se odvijaju ili veoma blizu površine planete ili duboko ispod trajno zaleđenih slojeva Marsa".

Tim naučnika koristio je tehniku zvanu infracrvena spektroskopija, na tri teleskopa postavljena na Havajima, kako bi posmatrali oko 90 odsto površine Marsa tokom sedam zemaljskih, a marsovskih tri godine.
Oni su identifikovali metan na Marsu tokom 2003. godine, a glavni "oblak" je sadržao procenjenih 19.000 gasa.
"Pokazali smo da na Marsu postoje regioni aktivnog ispuštanja metana", objašnjava Mama. "Sada bi voleli da napravimo mapu čitave planete i označimo te regione. Takođe bi voleli da obeležimo na toj mapi gasove koji se ispuštaju kako bi utvrdili koji od njih verovatnije potiču od bioloških ili geohemijskih aktivnosti".
Endru Koats iz svemirske naučne laboratorije "Malard" u Velikoj Britaniji slaže se da je uzrok metana ili biološki ili geološki.
"Oba izvora bila bi uzbudljivo otkriće, ali ne možemo biti sigurni koji je od njih dok ne analiziramo metan na samoj lokaciji na površini Marsa", rekao je Koats.

NASA-in rover, koji bi trebalo da bude lansiran na crvenu planetu 2011, biće opremljen insturmentima koji će moći da razlikuju da li je ugljenik u gasovima proizveden bioloških putem ili geološkim aktivnostima.
Da li su vanzemaljci napravili metan na Marsu?
Naučnici kažu da bi vanzemaljski organizmi mogli biti izvor ogromnih količina metana pronađenog na Marsu.
Neki od njih smatraju da je moguće da su mikrobi preživeli eone ispod trajno zaleđenih slojeva planete, gde voda menja led u tečnost.
Živi organizmi su odgovorni za proizvodnju više od 90 odsto metana u Zemljinoj atmosferi, što sugeriše da su živa bića možda stvorila ovaj gas i na crvenoj planeti.

izvor- blic